Sa jedne strane imamo rast troškova proizvodnje i povećani uvoz, a sa druge strane sve nižu otkupnu cenu domaćeg mleka. Ova situacija je dovela naše mlečno govedarstvo, najblaže rečeno, u nepovoljan položaj. Iz Udruženja proizvođača mleka Srbije od države traže nekoliko vidova dodatne pomoći.
Proizvođači mleka su pre šest godina litar mleka prodavali za 41 dinar, dok sada mogu da očekuju između 35 i 37 dinara. Prema rečima Vase Džigurskog iz Udruženja proizvođača mleka Srbije, dok cena domaćeg mleka pada istovremeno rastu troškovi proizvodnje. On navodi za Novu Ekonomiju da su od 2015. godine žitarice poskupele 40-60 odsto, a poskupeli su energenti i radna snaga. Pandemija je smanjila potrošnju, a porastao je uvoz stranog mleka.
Naime, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom omogućio je slobodan uvoz mleka. U skladu sa tim sporazumom, 2017. godine su ukinuti prelevmani, što u prevodu znači uvozne takse na inostrano mleko. Te takse su služile da bi se zaštitila domaća proizvodnja. Tako na tržištu imamo jeftinije uvozno mleko koje obara cenu domaćeg.
Kako navodi Nova Ekonomija, prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, 2019. godine Srbija je izvezla preko 77.000 tona mleka, a uvezla nešto preko 40.000 tona. To je skoro duplo više prodatog mleka inostranstvu, nego što je bio uvoz. Uprkos toj razlici u količini, prihod od izvoza mleka je bio manji. Naime, prihod od izvoza iznosio je 25,9 miliona evra, a strano mleko je plaćeno 27,25 miliona evra.
U Srbiji postoji oko 130 farmi čija proizvodnja zadovoljava evropske standarde i koje, uslovno rečeno, prave bruto dohodak za državu, kaže predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije. Međutim, kako navodi, nisu samo one ugrožene, već sve tri kategorije farmi.
Prvu kategoriju čine velike farme, čija su ulaganja velika i koje najlakše mogu da propadnu. Zatim, drugu kategoriju farmi koje su u stanju razvoja i stalnog, ali manjeg ulaganja. Na kraju, tu je treća kategorija, gde ljudi preživljavaju od toga i u najtežoj su situaciji.
“Svi su uložili puno, i vlasnici i mlekare i država. Svi zajedno treba da nađemo neko rešenje. Budite sigurni da uvozno mleko po kvalitetu nije ni približno ovom koje imate u domaćoj proizvodnji„, kaže predsednik Džigurski.
Dodatna pomoć države neophodna
Oni koji proizvode najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu, mogu da računaju na pomoć države u vidu premije od 7 dinara po litru. Podsticaji za mlečne krave iznose 25.000 dinara po grlu. Vasa Džigurski kaže da je mlekarima potrebna dodatna pomoć, pa su tim povodom nedavno imali sastanak u Ministarstvu poljoprivrede.
“Tražili smo da nam na vreme isplate subvencije i da nam pomognu u kupovini stočne hrane”. Prema njegovim rečima, ključno je pitanje ko puni budžet ove zemlje. Ako je to domaća proizvodnja, onda bi, naglašava, najpravednija politika bila “kupujmo domaće”.
Džigurski ističe da domaću proizvodnju treba što pre podržati, kao i da kriza na domaćem tržištu neće proći pre septembra 2022. godine.
