Stočarstvo pred krahom: Napuštanje postojećeg sistema jedini spas

0
1497
Agrosaveti---Trgoviste---stocarska-proizvodnja,----02
Foto: Vertigo produkcija
Timac AGRO

Srpska stočarska proizvodnja je u veoma teškoj situaciji, a to jasno govore i brojke. Prema zvaničnim podacima, imamo tri puta manje grla krava i junica nego 2002. godine, a rezultati spoljnotrgovinske razmene stočarskih proizvoda ove godine su više nego porazni. Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i stručnjak za stočarstvo, Vitomir Vidović nema dilemu šta je rešenje.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Povećanje premije za mleko može na kratak rok da ublaži tešku situaciju u kojoj se nalazi domaća stočarska proizvodnja, ali to nije rešenje. Prema mišljenju Vitomira Vidovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i stručnjaka za stočarstvo, jedini spas stočarstva od kraha je pravljenje kooperativnog sistema sa prerađivačkim kapacitetima.

Kako Vidović navodi za Sputniknews, to praktično znači napuštanje postojećeg sistema.

Sultan 1120x180

Porazni rezultati

A, da je sistem neuspešan, to jasno govore brojke. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je 2002. godine bilo 1,2 miliona grla krava i junica, dok je danas tri puta manje.

Profesor Vidović ističe da bi trebalo da imamo tri miliona goveda, a imamo samo 470,000. Ista je situacija i sa svinjarstvom: trebalo bi da imamo preko milion krmača, a imamo samo 160,000.

LG 1120x185px

To je osnovni razlog poraznih rezultata spoljnotrgovinske razmene stočarskih proizvoda koja beleži negativan bilans od 51 milion evra u prvoj polovini 2021. godine.

PROČITAJTE I...  Tov bikova u selu Očage

Na sastanku proizvođača stočarskih proizvoda i predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije istaknuto je da smo od januara zaključno sa junom ove godine uvezli svinjskog mesa za vrednost od 20,3 miliona evra, a izvoz nam iznosi svega 1,1 miliona evra. Takođe, značajno je veći uvoz mleka i mlečnih proizvoda nego izvoz.

Neoram 1120x1080

Profesor Vidović ističe da su najviše u problemu mali i srednji farmeri kojih najviše ima i da su prepušteni sami sebi. Međutim, on nema dilemu šta je potrebno uraditi da bi se srpsko stočarstvo spasilo.

„Mislim da Srbija treba da napravi takozvani granski kooperativni sistem. Da se napravi mesna industrija i to odvojeno – mesna industrija govedarstvo, mlečna industrija govedarstvo, da klanice, odnosno mlekare budu nosioci razvoja, jer su oni prerađivačka industrija koja višestruko oplemeni kapital u odnosu na primarnu proizvodnju“, objašnjava profesor Vidović.

Timac AGRO Tečna đubriva

U protivnom će, kako objašnjava, broj grla i dalje padati. Na pitanje šta će značiti eventualno povećanje otkupne cene mleka i premija, on kaže da to malo može da zaustavi pad, ali da niko neće hteti da nastavi da radi za gubitke.

PROČITAJTE I...  Rezultati dobre genetike u mlečnom govedarstvu

„Ako gubite 30 evra po jednom tovljeniku, ili 100 evra po jednom biku, zašto biste vi to radili?“, pita se on.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Vidović, takođe, ističe i problem efikasnosti sa malim brojem krava ili svinja, jer su opšti troškovi veliki i da onaj ko ima 50-100 krmača nema nikakvu zaradu po grlu.

„Vi morate danas da imate 500 krmača minimum ako hoćete da vam nešto ostane. U Evropi se računa da ko nema 600 krmača ne treba ni da počinje da radi. A naši mali proizvođači bi to mogli ako bi se udružili i imali svoju klanicu i od kilograma žive vage napravili tri kilograma nove vrednosti“ objašnjava Vidović.

Zato on i jedini izlaz vidi u potpunoj promeni agrarne politike i kooperativnom ili zadružnom pristupu koji će udružiti proizvođače koji će svako u svojoj oblasti imati i svoj prerađivački kapacitet.

Kroz klanice duva promaja

Ovaj stručnjak podseća i na veliki broj napuštenih klanica od Šida do Zrenjanina i ističe da je prerađivančka industrija neophodna farmerima, ako hoćemo da budemo produktivni.

PROČITAJTE I...  Nedimović: Srbija ispunila kvote za izvoz mesa

Vidović ističe da je svetsko tržište surovo i da mi u Evropi sa mesom i mlekom nemamo šta da tražimo. Tamo je sve popunjeno i oni imaju velike viškove.

Naše tržište je, kako objašnjava, Azija i Afrika. Neće to biti ni Rusija, jer će nam i oni još malo izvoziti svinjsko meso, ocena je profesora Vidovića.

Izvor: Sputniknews

 

Prethodni tekstSve što treba da znate o SETVI SPANAĆA u SEPTEMBRU
Sledeći tekstKupusna sovica: Masovno napada povrće i svo lišće može da uništi

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime