Na uspeh u biljnoj proizvodnji utiču brojne spoljnje osobine semena od kojih su neke vidljive, ali neke i nisu. Najznačajnije spoljne osobine semena su: čistoća, klijavost, energija klijanja, masa hiljadu semena, hektolitarska masa, udeo vode u semenu (vlažnost), snaga nicanja, dormantnost semena…
Dormantnost semena označava njegovu privremenu nesposobnost da klija nakon fiziološkog zrenja, odnosno branja ploda. Drugim rečima, to je situacija kada klijavo seme neće da klija i pored povoljnih uslova sredine (povoljna vlaga, temperatura i priliv kiseonika). U pitanju je mehanizam biljke da odloži klijanje semena radi uspostavljanja biološke ravnoteže. Kako bi ovako seme klijalo, potrebno je da prođe fazu mirovanja, odnosno naknadno dozrevanje semena.
Seme većine vrsta drveća i žbunja pokazuje različite stepene dormantnosti, ali se dešava i sa različitim povrtarskim i drugim biljnim kulturama.
Na primer, nakon berbe plavog patlidžava određivanje klijavosti semena je problematično baš zbog dormantnosti semena. Agbo i Nwosu (2009) su ispitivali dormantnost semena plavog patlidžana i zaključili da najveću klijavost, od 90%, seme postiže posle tri meseca čuvanja u skladištu. Ovaj period je različit kod različitih vrsta biljaka, kao i između različitih sorti iste vrste.
Period mirovanja semena može da se prekine korišćenjem različitih metoda, a u zavisnosti od vrste dormantnosti, kao što je ispiranje semena u tekućoj vodi čija je temperatura 20-25 °C, kod semena sa tvrdom semenjačom se vrši skarifikacija, hlađenjem semena na temperaturi od 5 °C u trajanju od 5 dana do jedne godine, zagrevanjem semena na 40 °C u trajanju od 7 dana, primena svetlosti (kod trava).
Izvori: Agronomski fakultet u Čačku, Ceon (Dormantnost semena selekcionisanih linija plavog patlidžana, Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka, Srbija)
