Pravilna proizvodnja rasada – saveti

0
2721
Agrosaveti---proizvodnja-rasad---02

U proizvodnji povrća najvažniji je start, a to je proizvodnja rasada. Reč je o veoma delikatnom procesu od kojeg zavisi i sam potencijal rodnosti, ističe profesor Žarko Ilin sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Od ukupnog gajenog broja povrtarskih kultura, preko 70% se proizvodi iz rasada. Postoji niz elemenata neophodnih za proizvodnju kvalitetnog rasada, kako bi mikroklimatski uslovi bili idealni. Proizvođači puno pažnje posvećuju temperaturi, ali se ne sme zanemariti ni svetlost, ističe profesor.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

“Dolazi do izduživanja, što nam govori da će prva cvetna grana biti jako visoko. Tada može doći do padanja aili do smanjenja prinosa, jer biljka ne može da formira dovoljno spratova u toku vegetacije. Tako možemo da izgubimo jedan ili čak dva sprata, zato što je došlo do izduživanja. Zato je obavezno dodatno osvetljenje čim je intenzitet svetlosti manji od 1800 do 2000 džula po santimetru kvadratnom. Tada moramo dodati 40 vati po metru kvadratnom i produžiti dan sa 12 na 16 sati.” – ističe prof. dr Ilin.

PROČITAJTE I...  Kako se gaji CVEKLA: Povrće koje čuva zdravlje i jača imunitet

Osim temperature i svetlosti, vlaga je nešto čemu takođe treba posvetiti puno pažnje, ali je tu najvažnija umerenost.

Adama Sultan 1120x180

“Sadržaj vlage u supstratu treba održavati na oko 70% od poljskog vodnog kapaciteta, jer kada je visoka vlažnost supstrata I visoka vlaga untar objekta postoje idealni uslovi za padanje rasada. Zato ponekad treba zasušiti rasad, a održavati vlažnost vazduha optimalnom.” – kaže Ilin.

Agrosaveti---proizvodnja-rasad---01

Značaj kalijum-sulfata

Profesor ističe i kalijum sulfat kao neizostavan element u proizvodnji rasada, kako bi biljke bile otpornije na niz potencijalnih problema.

galenika pylon 1120x85

“Moramo koristiti kalijum sulfat kako bismo povećali otpornost biljaka, jer je kalijum taj koji utiče na vodni režim biljke, pa ni usled nižih temperatura neće doći do izmrzavanja.” – dodaje profesor.

Kada je proizvodnja rasada u pitanju, profesor ističe da je kalemljeni rasad daleko bolji i da je on, zbog sve izraženijih posledica klimastkih promena, verovatno budućnost povrtarske proizvodnje.

“Kod nas se samo radi kalemljenje lubenica, dinje i nešto malo krastavaca, ali bi jako bilo dobro da se kalemi i paprika i paradajz. Kalemljene biljke su moćnije, imaju jači korenov sistem, imaju bolje usisne moći, takve biljke su tolerantne na nematode, i vrlo lako usvajaju vodu i hranljive materije. Skuplji jeste, ali daje mnogo više.” – dodaje prof. dr Žarko Ilin.

Prethodni tekstSledeći put kad vidite KRTIČNJAK – ne očajavajte, iskoristite ga!
Sledeći tekstDogađaj koji se ne propušta: Šumadijski dani SUVOG MESA 19-20. februara

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime