Na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, instituciji od nacionalnog značaja, posejane su napredne sorte soje koje će biti ponuđene našim poljoprivrednim proizvođačima. Iako je tropski talas iza nas, soja je u dobroj kondiciji kaže za naš portal dr Vuk Đorđević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
“ Kada pogledamo vegetacioni tok i vremenske prilike koje su vladale od početka sezone, imali smo relativno topao april mesec, odnosno i suv što je malo pomerilo setvu ka sredini aprila. U principu poljoprivredni proizvodjači su ovu operaciju obavili dobro, bez puno grešaka, vrlo malo problema je bilo na terenu. Nakon toga usledila je zaštita useva i zaštita od korova. Vremenski uslovi koji su vladali u aprilu mesecu i maju i dobar deo juna, bili su povoljni za soju. Smenjivali su se topli talasi i kišovito vreme. To je sve uslovilo da usevi soje relativno dobro izgledaju. Gde god je primenjena pravilna agrotehnika soja je u izuzetnoj situaciji“ kaže Đorđević.
Teško je proceniti kakvi će biti prinosi
U periodu kada imamo tropski talas, kada nam temperature prelaze preko 40°C u toku dana, kada noćne temperature ne padaju ispod 20°C, stvara se stresna situacija ne samo za soju nego i za svaku biljku. Na tako visokim i ekstremnim temperaturama aktiviraju se antistres mehanizmi u biljci i ona svu svoju energiju troši da bi savladala taj stres, a ne da bi formirala prinos. Kakvi će biti prinosi stručnjaci sa Instituta sada teško mogu da procene s obzirom da nas čeka još jedan najavljeni tropski talas u avgustu.
„Većina useva je dovoljno odrasla, ima dovoljno spratova i formiraće se dovoljan broj mahuna. Ono gde mogu da se dese problemi, ako ovakvi vremenski uslovi potraju dugo, odnosno ako tropski dani budu trajali nedeljama, može doći do odbacivanja mahuna, znači do već formiranih mahuna i to su situacije kada ne možemo govoriti o nekakvim visokim prinosima. Ponavljam, još uvek je rano davati bilo kakvu prognozu prinosa“ , kaze naš sagovornik.
Svaka kiša je dobrodošla
Đorđrvić ističe da su oni u svakodnevnoj komunikaciji sa poljoiprivrednicima te da čuju da je primećena na pojedinim usevima, pogotovo na parcelama koje su lošije plodnosti zemljišta, abortivnost mahuna, odnosno dolazi do te situacije da soja odbacuje formirane mahune. Tu se sad vraćamo na celu priču plodnosti zemljišta kao ključnog resursa koji je svima nama važan i upravo sadržaj organske materije u zemljištu u ovakvim uslovima dolazi do izražaja, zato što samo razlika od 1% u sadržaju humusa u zemljištu je dovoljno, odnosno može da zadrži dovoljnu količinu vlage kao jedna vrlo dobra kiša.
Svaka kiša koja dođe, kaže nas sagovornik, s obzirom da se veoma mala površina pod sojom u Srbiji navodnjava, je dobro došla, i soja će to dobro iskoristiti. Najidealnije godine za soju su kada imamo smenu toplih dana i kiše. Što više takvih ciklusa budemo imali, to ćemo imati više soje.
Kako ističe dr Đorđević iako soja dobro ekonomiše vodu, ako je uporedimo sa drugim kulturama osetljivija je na sušu, te su stručnjaci sa Instituta za ratarstvo radili na oplemenjivanju ove kulture kako bi površine pod ovim usevom bile sve veće. Prošle godine zabelezena je rekordno niska proizvodnja soje. Ove je, prema nezvaničnim podacima, pod sojom u Srbiji oko 200 000 hektara.
„Soja ima dugu tradiciju kod nas, od 70. godina se ga i na većim površinama i stvarno u Srbiji postoje izuzetni proizvođači soje koji su prošli svakakve nedaće sa ovom biljnom vrstom, tako da nadam se da će i u ovoj godini biti pozitivnih iskustava, “ zaključuje dr Đorđević.
