Celer ima dugu vegetaciju i stvara veliku lisnu masu i zadebljali koren zbog čega troši mnogo hraniva. Kod celera korenaša, koji se u našoj zemlji najviše gaji, pre sadnje ne treba koristiti puno azota da lišće ne bi bilo previše bujno. U nastavku pročitajte ostale savete važne za uzgoj celera.
Celer najbolje uspeva na srednje teškim zemljištima koja su propusna i neutralne reakcije pH 6,5-7,5. Zemljšte treba da je bogato humusom i da ima dobar kapacitet za vazduh i vodu. Gaji se u plodoredu i na isto mesto može doći tek za 4-5 godina. Najviše mu preti opasnost od gljivičnih bolesti i nematoda. Može da se sadi nakon ozimog ili prolećnog povrća kao što su salata, spanać, luk srebrnjak. Dobri susedi su pasulj i paradajz.
Kako do korena celera bele boje
Celer je biljka koja traži navodnjavanje, posebno leti. Ukoliko se neravnomerno zaliva, to dovodi do odrvenjavanja korena što smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost. Međuredna kultivacija je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koja se obavlja sve do sklapanja redova. Obavezno se sprovodi nakon prihranjivanja i navodnjavanja. U poslednjem okopavanju vrši se zagrtanje sve do lisnih drški. Ova mera utiče na kvalitet korena, odnosno, na ovaj način se dobija koren bele boje.
Prihrana
Još jedna neizostavna agrotehnička mera je prihrana. Prvo prihranjivanje se obavlja u fazi 3-4 lista. Celer dobro reaguje na folijarnu prihranu (preko lista), a posebno kada je u fazi razvijene rozete. Obično se koriste tečna đubriva bogata mikroelementima.
Ukoliko se pretera sa azotom, on može da dovede do šupljikavosti korena. Ako nedostaje kalijum smanjiće se otpornost biljaka prema bolestima.
Bolesti i pojava „šuplje srce“
Najčešće bolesti koje napadaju celer su krastavost korena, trulež korena i pegavost lista i za njih je neophodna primena preparata. Treba znati da šuplje srce nije bolest, već se javlja kada je vlažno i oblačno vreme više dana. U takvim uslovima, biljka izlučuje vodu bogatu solima, naročito ako je u zemlji premalo kalcijuma Ova pojava se manifestuje smeđom bojom peteljki srednjih listova i njihovim odumiranjem, te pucanjem korena i nastankom šupljine.
Izvor: Poljoprivredna savetodavna stručna služba
dipl. Inž. Mira Miljković
