Heroj superhrane-RUKOLA: Gajite je u bašti ili saksiji SUPER LAKO

0
1395
rukola
Foto: Wikimedia

Rukola se može uzgajati gotovo cele godine, iako niže temperature u proleće i jesen daju najbolje rezultate. Reč je o brzorastućoj biljci, pomalo oštrog, ali svakako nezaboravnog ukusa, koja nam pruža pregršt vitamina i minerala. Kako se gaji rukola i koje sve zdravstvene benefite donosi saznaćete u narednim redovima.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Rukola se uzgaja od davnina i koristi u ljudskoj ishrani kao lisnato povrće. Karakteristična je po svojim nazubljenim listovima koji mogu da budu dugački do 20 cm. Koliko će listovi biti nazubljeni zavisi od vrste. Reč je o izuzetno otpornoj biljci koju možete da gajite u bašti, u plasteniku ili u saksiji kod kuće, na terasi. Najbolje je da se gaji u proleće ili jesen, jer prilikom visokih temperatura razvija cvetnu granu, sva energija iz listova se usmerava na nju i listovi postaju značajno pikantnijeg ukusa.

Zašto je rukola superhrana?

Rukola je nezaboravna po svom ukusu, ali je takođe među 20 najboljih namirnica po indeksu ukupnih nutritivnih vrednosti. Ovaj indeks meri količinu vitamina, minerala i sadržaj fitonutrijenata u odnosu na sadržaj kalorija.

Adama Sultan 1120x180

Dve šoljice rukole, što je oko 40 grama, osigurava 20 posto potreba za vitaminom A (poboljšava stanje kostiju, zuba i očiju), preko 50 posto potreba za vitaminom K (jača kosti i štiti mozak od postepene degradacije nervnih puteva) i 8 posto dnevnih potreba za vitaminom C, folatom i kalcijumom. Pored toga, bogata je antioksidantima i uspešno se bori protiv slobodnih radikala, te jača imuni sistem. Sve to u samo 10-ak kalorija. Svi ovi i drugi vitamini i minerali se jako dobro apsorbuju, i to je još jedna velika vrednost rukole. Naime, ona ima nizak nivo oksalata, hemikalija koje sprečavaju apsorpciju minerala u organizmu.

PROČITAJTE I...  Gajite ove 4 biljke i imaćete ZELENIŠ TOKOM CELE GODINE

Upotreba rukole

Mogu se koristi svi delovi rukole – listovi, cvetovi i semenke. Rimljani su voleli ukusne semenke koliko i listove. Kada se zgnječe i pomešaju sa hladnom vodom, deluju na sličan kao slačica, stvarajući vruća jedinjenja sumpora. U Engleskoj, rukola se uzgajala za salatu u doba Tjudora i Stjuarta. Smatrana je izuzetno vrednom namirnicom u kulinarstvu, u primeni principa toplo-hladno, mokro-suvo. Budući da je rukola vruća i suva, smatrana je savršenim dodatkom za hladne-mokre salate.

galenika pylon 1120x85

Nažalost, sklonjena je sa jelovnika u Engleskoj i kolonijalnoj Americi u 18. veku zbog „jakog, nezahvalnog mirisa“. Ali, etičke grupe su nastavile da uživaju u oštrom ukusu rukole. Migrirajući, Italijani su doneli svoju tradicionalnu rukolu u Ameriku i Australiju gde je ova biljka nastavila da živi svoj život zvezde, navodi Thisnzlife.

Rukolu ne morate da ograničite samo na salate. Kao i ostalo lisnato povrće, može da se doda u testenine, umake… Italijani obožavaju rukolu i koriste je jako dugo. Prolećna poslastica je salata od rukole začinjena maslinovim uljem, solju i sokom od limuna. Meze od pršute, maslina, tvrdog sira i rukole nestaje sa posluženja u roku od par sekundi. Stariji sir, paradajz i rukola su, takođe, savršena kombinacija. Kada jednom probate pizzu sa rukolom (i pršutom) više nikada nećete jesti neku drugu. Uz rukolu se odlično slaže orah, kao i kozji sir i razni sirevi sa plesnima.

PROČITAJTE I...  Moderni plastenici i BABY LEAF povrće: Od setve do berbe 20 dana
rukola pizza
Foto: Pixabay

Danas je rukola prilično skupa, a zapravo nije uopšte teška za uzgoj i ne postoji izgovor zašto ne biste ove godine imali bar jednu biljku u svom domu ili bašti.

Lekovita svojstva rukole

Rukola je odličan antioksidant. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja. Osim toga, rukola čisti krv, pospešuje lečenje bolesti jetre i smanjuje rizik od raka dojke, navodi Magično bilje.

Uslovi za uzgoj

Rukola uspeva gotovo na svakom zemljištu, ali najviše joj odgovaraju peskovita, srednje teška zemljišta, neutralne ili alkalne pH reakcije koja zadržavaju vlagu. Voli delimično zasenjena mesta. Možete je sejati od februara do septembra, sukcesivno. Berba može da počne već nakon 40 do 60 dana nakon setve, a na jednom kvadrtnom metru možete dobiti i do 2 kg rukole.

Rukola je biljka koja se samoobnavlja. To praktično znači da možete da joj sečete listove, a ona će da donosi nove iznova i iznova.  Bitno je da seckate samo spoljne listove.

rukola salata
Foto: Pixabay

Rukola za ceo život

Rukola u prirodi raste kao korovska biljka i sama se rasađuje. Jednom kada je posadite i ostavite da procveta, doneće seme na svet i sama će da ga raširi. Već na jesen ili naredne godine u tom delu bašte možete da očekujete nekoliko novih biljaka. Zapravo, ako budete želeli da je se otarasite, neće biti baš lako, jer je invazivna. Naravno, možete da je posečete dok ne procveta, pa naredne godine opet da je posejete.

PROČITAJTE I...  Najekonomičnije povrće koje možete da gajite u bašti

Ključni saveti za gajenje rukole

  • Pre setve, zemljište obogatite organskom materijom ili dobro zgorelim stajnjakom. Ako želite da je gajite u saksiji koristite kvalitetan supstrat.
  • Idealna temperatura za klijanje je 15-20 stepeni Celzijusovih, ali može da klija i na 5 stepeni. Poželjna je direktna setva (ne koristiti rasad) zato što je koren dugačak i tanak, i biljka ne podnosi dobro presađivanje.
  • Seme je dosta sitno. Možete posejati više semena, a kada biljke niknu proredite ih na razmak od 15-20 cm.
  • Rekli smo da je rukola dosta otporna biljka i retko je napadaju bolesti, a zbog mirisa je retko meta napada štetočina. Međutim, ima jednog upornog obožavaoca. U pitanju je mala crna buba – buvač koja pravi rupice na lišću. Ništa strašno, ako je za ličnu upotrebu. Ipak, ako nameravate da gajite rukolu za prodaju, to će biti problem. Obično se koristi agrotekstil u vreme njihovog napada, sa kojim se biljke pokrivaju dok napad ne prođe. Mnogi baštovani kažu da pomaže i posipanje drvenog pepela po biljkama.
  • Stepen oštrine pikatnog ukusa zavisi od starosti biljke. Zato se listovi uglavnom rano beru, kada su mladi i veličine 7-10 cm.
  • Listovi se mogu lako oštetiti, zato ih treba pažljivo brati. Kada se uberu mogu se čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru nekoliko dana.

Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.

Prethodni tekstMladi stočar iz Topole i svakodnevna borba za opstanak
Sledeći tekstIPARD podsticaji: U februaru javni poziv za kupovinu traktora

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime