Sremuš ili divlji luk je hrana i lek. Malo je povrća koje uspeva u zasenjenim delovima bašte, a da je tako produktivno i korisno kao što je sremuš.
Sremuš dolazi u rano proleće, negde u februaru ili martu i traje otprilike do juna. Reč je o veoma lekovitoj i ukusnoj samonikloj biljci iz porodice lukova koja voli zasenjena mesta. Vrlo je zahvalna biljka za uzgoj, te se preporučuje za sadnju na mestima gde drugo povrće neće uspeti.
Kako se jede sremuš
Svi delovi sremuša su upotrebljivi. U kulinarske svrhe, bere se mlado lišće u proleće, pre nego što biljke procvetaju. Listovi imaju delikatan ukus belog luka. U njima se može uživati na više načina. Nekoliko sirovih listova u sendviču ili naseckani listovi sremuša u salati daće im posebnu aromu. Ukoliko se listovi kuvaju gube taj ukus, pa je preporuka da se dodaju u jela na kraju. Ono na šta treba obratiti pažnju, to je da brzo dobijaju neprijatan ukus zagorelog luka kada se puste da se osuše, pa morate paziti da budu vlažni. Na primer, možete listove dodati na pizzu, ali ih stavite ispod nekih sastojaka, kako bi se održala vlaga.
Sveži cvetovi predivno izgledaju u salati. Lukovice su, takođe, jestive kada listovi odumru, ali nisu tako dobre kao beli luk i ne čuvaju se dobro. Lukovice možete da ukiselite i da ih imate za zimu.
Sremuš i lekovitost
U našem narodu postoji verovanje da ništa ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao što to čini sremuš. U narodnoj medicini se koriste nadzemni deo biljke u svežem stanju koji se sakuplja u proleće, pre nego što biljka procveta i sveža lukovica koja se vadi u avgustu.
Tradicionalno, sremuš se koristi za stimulaciju probave, primenjuje se kod smetnji u varenju, kao antimikrobno sredstvo, ali i kao hrana za detoksikaciju organizma. Takođe, može se upotrebiti za lečenje siptoma respiratornih bolesti, poput prehlade i gripa, a pored toga dobro se pokazao i za negu kože od osipa.
Uzgoj sremuša
Sremuš najviše voli zasenjena mesta. U prirodi raste u vlažnim, senovitim listopadnim šumama, pored šumskih puteva i potoka. Najviše ga ima u bukovim šuamama, a može da raste sve do 1.900 metara nadmorske visine.
U pitanju je višegodišnja biljka koja može da naraste do 50 cm. Iz lukovice se rađaju dva, ređe tri lista izrazito intezivne zelene boje. Cvetovi su bele boje, a razvijaju se od maja do juna. Nakon precvetavanja nastaju plodovi u obliku čaure, gde su smeštene crvene semenke. Cela biljka miriše na beli luk.
U bašti može da predstavlja atraktivan pokrivač tla. Izuzetno se lako uzgaja, a treba povesti računa o nekoliko stvari. Prvo, ako se gaji na osunčanom mestu, čim bude dosta sunca listovi će se osušiti. Sremuš je šumska biljka i traži humusno zemljište i dosta vlage. Zato je najbolje da se gaji u polusenovitim i zasenjenim mestima. Drugo, potrebno je kontrolisati područje gde je posađen, jer može da postane invazivan i da počne agresivno da se širi.
Može se sejati iz semena ili deljenjem lukovica u proleće i jesen. Jednom kada posadite sremuš ne morate ništa više da radite, jer nema većih bolesti i štetočina koje ga pogađaju. Sve dok neke lukovice ostavite u zemlji, sremuš će se vraćati svake godine..
Berba sremuša
Što se tiče berbe, to se može obaviti jednostavnim povlačenjem pojedinačnih listova ili možete ih izrezati makazama. Beru se mladi listovi od marta do kraja maja. Stariji listovi su neprijatno ljuti. Obično se nakon berbe stavljaju u posudu sa hladnom vodom da bi se oprali i da bi se sačuvala svežina. U frižideru mogu da se čuvaju minimum nedelju dana.
Drugi način berbe je iskopavanje bokora, a zatim priprema pojedinačnih biljaka odsecanjem korena i uklanjanje omotača lukovica, što na kraju izgleda kao divlja verzija „mladog“ luka. Možete da ih ispržite ili umačete u ranije pripremljen sos.
Važna napomena: Primena bilja kao lek je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Izvori: Gardeningknowhow, Foodforest
