Vredi kao blago, ide i do 7.000 evra po hektaru.
Uzgoj ove lekovite i aromatične biljke u Srbiji poslednjih godina doživljava pravi procvat.
Naime, nana je sve traženija ne samo na domaćem, već i na evropskom tržištu, a mnogim poljoprivrednicima postala je siguran izvor prihoda uz minimalna ulaganja.
Cena suve nane na tržištu kreće se od četiri do pet evra po kilogramu, dok prinos po hektaru može dostići i do 1.500 kilograma suvog lišća. To znači da zarada po jednom hektaru može biti i do 7.000 evra, pri čemu čista dobit dostiže i 5.000 evra kada se odbiju troškovi proizvodnje – oko 2.000 evra za sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje.
Najveća prednost ove kulture je stalna potražnja i siguran otkup. Nana se koristi u farmaceutskoj, prehrambenoj i kozmetičkoj industriji, u proizvodnji čajeva, eteričnih ulja, sirupa, sokova, bombona i mnogih drugih proizvoda. Posebno je na ceni organska nana, koja na izvoznim tržištima postiže i do 30 odsto veću cenu. Okupljivači često dolaze direktno na imanja, a proizvođači koji poseduju sopstvene sušare ili destilerije za eterična ulja mogu ostvariti i dodatni profit.
Za uzgoj nane nije neophodna skupa mehanizacija, pa je ova biljka pogodna i za manja, porodična gazdinstva. Sadnice se najčešće sade u proleće, a prva berba moguća je već iste godine.
Ključ uspeha je redovno navodnjavanje i pravovremena žetva, jer upravo od toga zavisi kvalitet i cena suvog lišća.
Zahvaljujući spoju niske investicije, visoke potražnje i sigurne prodaje, mnogi srpski ratari sve više u nani prepoznaju – biljku budućnosti.
Izvor: Dnevnik
