Od divljeg celera nastalo je nekoliko varijeteta, te tako razlikujemo lisnati celer, celer korenaš i celer rebraš. U nastavku ćemo vas upoznati sa lisnatim celerom i kakve zahteve ima za uzgoj.
Lisnati celer potiče od divljeg, močvarnog celera koji se može naći u severnoj Evropi na vlažnim, pa i slanim površinama. Zato celer ima velike potrebe za vodom, a može da podnese zaslanjena zemljišta.
Lisnati celer ili celer lišćar ima vrlo intenzivan miris, a za konzumaciju se koristi samo lišće. Savršen je kao ukusan sastojak supa i salata. Takođe je idealan za sušenje. Može da se gaji na njivi, u bašti ili saksiji.
Klima i stanište: Celer može da raste u baštama koje se dobro snadbevaju vodom i đubrivom, a može da se sadi sa krastavcima i zelenom salatom.
Zemljište: Odgovara mu teža zemlja sa dosta humusa. Veliki je potrošač kiseonika.
Setva i presađivanje: Seme se seje u tankom sloju u zemlju i pokriva vlažnim novinskim papirom. Temperatura ne treba da bude niža od 16 stepeni Celzijusa kako bi se izbeglo izbijanje nepoželjnih izdanaka koji se javljaju kasnije. Za 4-5 nedelja biljke se pikiraju sa razmakom od 5 cm. Kada biljke razviju nekoliko većih listova presađuju se u brazde dubine 10-ak cm, koje će se kasnije zagruti zemljom. Na jednom kvadratnom metru može da se posadi 5-6 biljaka.
Nega i đubrenje: Pre presađivanja potrebno je dodati dosta kompleksnog organskog đubriva. Potrebno je redovno okopavati i, istovremeno, uklanjati korov. Redovno obilno zalivati, jer celer traži dosta vode.
Berba: Lisnati celer počinje da se bere obično u julu, dok su listovi mlađi. Ukoliko prestare, opada im kvalitet. Kad su lisne peteljke snažno razvijene, odreže se cela biljka, a listovi podrežu. Na njivi se obično kosi i prosečno budu dva košenja po sezoni, nekada i tri. Posle svakog otkosa potrebna je prihrana azotom.
