Proizvodnja pasulja u Srbiji ima dugu tradiciju i predstavlja jednu od najznačajnijih povrtarsko-ratarskih kultura. Međutim, površine pod pasuljem iz godine u godinu se smanjuju, a na to utiču brojni faktori. Jedan od tih faktora, jeste i uvoz pasulja, iako mi možemo da proizvedemo dovoljne količine i za naše potrebe, ali i za izvoz.
PROSEČNI PRINOSI MANJI NEGO U OSTATKU EVROPE
U Srbiji se pod pasuljem godišnje poseje oko 12 hiljada hektara. Prosečni prinosi su manji nego u ostatku Evrope, kaže profesor Žarko Ilin sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Ono što brine, jeste podatak da proizvodnja pasulja u Srbiji konstantno opada.
“Tokom poslednjih deset godina površine pod pasuljem opadaju za oko 4,36% godišnje. To znači da poljoprivredni proizvođači gube interesovanje za ovom proizvodnjom, dok tražnja za pasuljem raste.” – ističe profesor Ilin.
U Srbiji se godišnje proizvede oko 12.600 tona pasulja. Spomenuli smo da imamo duplo manje prinose po jedinici površine od nekih drugih evropskih zemalja koje se takođe ozbiljno bave ovom proizvodnjom. Imamo duplo manje prinose i od Albanije, gde je ova proizvodnja takođe tradicionalna.
“Kod nas su prosečni prinosi oko tone, a u Evropi oko dve tone. Zabeležen je i pad tih prinosa u proseku za 2% godišnje, što znači da se javljaju određeni problemi. Pre svega su to bakterioze, jer kod nas mnogi proizvođači ne koriste deklarisano seme, zatim je problem nedostatak navodnjavanja, te bi to bili osnovni razlozi za niske prinose.” – dodaje profesor.
UVOZ PASULJA NAS KOŠTA OKO 5 MILIONA EURA GODIŠNJE
Dobro je poznato da se u Srbiji pasulj uvozi, uprkos dugoj tradiciji u proizvodnji i velikom potencijalu, ali brojke govore daleko više o kakvoj nelogičnosti se radi.
“Mi jesmo veliki proizvođači pasulja, ali smo takođe i veliki uvoznici. Godišnje uvezemo pasulja u vednosti od oko 8 miliona eura, a izvezemo za oko 3,5 miliona eura. Znači razlika između uvoza i izvoza je blizu 5 miliona eura u korist uvoza. Uz malo subvencionisanja i ulaganja, možemo povećati prinose, te na taj način obezbediti dovoljne količine za sopstvene potrebe, kao i za izvoz. Najviše izvozimo za Rusiju i Rumuniju, a najviše uvozimo iz Kirgistana i Egipta. Dakle, ogromne novce država troši na uvoz pasulja, što je nelogično. To nam govori da bi subvencionisanje ove proizvodnje i dodatna ulaganja u nju bila sasvim opravdana.” – ističe Ilin.
Dakle, ne bismo morali ni povećavati površine pod pasuljem, već samo intenzivirati proizvodnju, kako bismo došli do 2-2,5 tone prinosa po hektaru, dodaje profesor Ilin. Na taj način bismo imali i za izvoz i za sopstvene potrebe, a državu Srbiju bismo spasili izdvajanja tolikih deviza za uvoz pasulja.
MATEMATIKA JE JASNA, PASULJ IMA EKONOMSKU OPRAVDANOST
Kada bi se povećao prinos po jedinici površine, doprinelo bi se pozitivnijoj matematici. Cena koštanja na našim geografskim širinama je oko 1,30 eura za kilogram pasulja.
“Cena pasulja koja se bez ikakvih problema može ostvariti jeste od oko 1,80 do 2,5 eura za kilogram pasulja u veleprodaji. Dakle, ovo je i dalje jedna ekonomski značajna proizvodnja o kojoj bi država Srbija trebala da povede računa u narednom periodu. Prednost je i ta što se pasulj može veoma dugo čuvati i na taj način tempirati njegova prodaja. Bolje tih 5 miliona eura uložiti u podsticanje i intenziviranje proizvodnje pasulja, nego trošiti na uvoz i na taj način ulagati u egipatsku ili nečiju drugu proizvodnju.” – ističe profesor Ilin.
Naš sagovornik dodaje još i to da bi se subvencionisanjem ove proizvodnje i proizvođači odlučili za korišćenje deklarisanog semena koje je produktivnije. To bi doprinelo i većim prinosima, kao i većem dohotku na samom kraju priče.
