Malina: od „srpskog zlata“ do večitog problema
Po ko zna koji put u poslednjih nekoliko godina, malinari nezadovoljni otkupnom cenom najavljuju radikalizaciju protesta, optužuju hladnjačare za monopolsko ponašanje na tržištu, smatraju da državni organi ne čine dovoljno da se ovaj problem reši… Poslednji u nizu su protesti malinara Zlatiborskog okruga, započeti početkom februara.
Cela priča oko „srpskog zlata“, pre više od decenije najavljeno kao veliki potencijal domaće poljoprivrede (ne samo voćarstva) dobija razmere večitog problema. Krajem prošle godine državna Komisija koja je formirana ustanovila da na tržištu domaće maline nema onih koji drže monopol, ali malinare to nije zadovoljilo niti umirilo. O problematici domaće proizvodnje i tržišta malina razgovarali smo sa dr Zoranom Keserovićem, profesorom voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
– Poznato je, nažalost, da su proizvođači i hladnjačari razdvojeni, podeljeni u dva tabora. Hladnjačari formiraju cenu, a proizvođači nemaju svoje pogone i zavise od hladnjačara. Ovaj problem se može rešiti na dva načina, kako smo to predlagali profesor Mihajlo Nikolić i ja: jedan je da proizvođači dobiju 51%, a hladnajčari 49%, da dobiju akontnu cenu, a kada se izveze malina, u zavisnosti od cene, da se doda razlika. Drugo rešenje leži u formiranju zadruga. Ministarstvo za regionalni razvoj daje sredstva za formiranje zadruga i to treba iskoristiti. Za proizvođače bi bilo vrlo korisno da imaju pogone za duboko zamrzavanje – rekao je Keserović.
Ovaj stručnjak smatra da su napravljeni ozbiljni propusti i u proizvodnji maline. Nekontrolisano i nerezonsko zasnivanje malinjaka i tamo gde im, realno, nije mesto, doveli su do dodatnih teškoća.
– Malo je urađeno na tehnologiji ove voćne vrste, jer malo je zasada koji se navodnjavaju, malo je malinjaka koji imaju protivgradnu zaštitu i mreže za zasenjivanje – kaže dr Keserović. – Posebna priča je podizanje malinjaka u neadekvatnim agroekološkim uslovima, a to se pre svega odnosi na teritoriju Vojvodine. To se odrazilo na kvalitet maline, pogotovo u izvozu u Evropsku uniju, a samim tim narušen je brend srpske maline – tvrdi naš sagovornik.
Vodeće sorte koje u Srbiji gaje, a ujedno su najpogodnije za zamrzavanje i obradu su vilemet i miker. Ipak, u nekim delovima Srbije došlo je čak do mešanja ovih sorti sa jednorodnim i remontantnim (dvorodim). Stihijsko podizanje malinjaka bez konsultovanja stručnjaka, bez plana i vizije, doveli su do toga da se na inostranom tržištu više ne kotiramo visoko kao prethodnih godina. Posledica već ima, a logično je da će nove tek uslediti.
