Trenutno stanje useva pšenice

0
503
Agrosaveti---Trenutno-stanje-useva-psenice---01

Na teritoriji koju pokriva Poljoprivredna stručna služba Novi Sad, stanje useva pšenice je veoma šaroliko. Naime neki usevi su već u fazi bokorenja, dok ima i onih koje su tek u fazi klijanja i nicanja. Razlog za to je suva jesen, te su neke pšenice nikle tek u januaru. Prisutno je i nejednako nicanje, kaže savetodavac za ratarstvo, Aleksandar Davidov. Takvo stanje veoma usložnjava prve poslove, kao što je to prva prihrana pšenice.

Merpan-80-WDG-1038x172

“To znači da pšenica u različitim fazama razvoja ima različite potrebe za hranivima. Nalazi se u situaciji da ima različitu mogućnost usvajanja tih hraniva. Usled suve jeseni, pšenica je slabija razvila svoj korenov sistem. Preporuka je za đubrenje sasvim različita u odnosu na neke normalne godine. Ja preporučujem nešto veće količine hraniva, obavezno u više navrata.” – kaže dipl.ing. Aleksandar Davidov.

Agrosaveti---Trenutno-stanje-useva-psenice---02

OBAVEZNE TRI PRIHRANE PŠENICE

Naš sagovornik preporučuje tri prihrane, jer se pšenica zaista nalazi u različitim razvojnim fazama. Ta šarolikost se javlja i na jednoj parceli, te će odluka kada i kako prihraniti biti znatno teža. Iz tog razloga su neophodne tri prihrane, ističe Aleksandar Davidov, sa nešto većom količinom hraniva.

1068x177px

“Moje mišljenje je da se sada koriste KAN i AN, u prvim prihranama. Kasnije UREA da bismo biljci omogućili da troši što manje energije pri ugradnji azota. Ako mi sada imamo biljke koje su u fazi bokorenja, a i one sa dva lista, onda bih te doze podelio u obavezna tri dela. Prve dve prihrane sa brzodelujućim đubrivima, lakotopivim, a treću prihranu sa UREOM.”

Agrosaveti---Trenutno-stanje-useva-psenice---03

OBAVEZNA N-MIN ANALIZA

Ono što je obavezno ove poljoprivredne godine jeste N-min analiza kako bi proizvođači tačno znali koliko čega nedostaje zemljištu i kako bi onda svaka prihrana bila smislena i ekonomski opravdana. Sneg koji je ove godine padao u više navrata je svakako ostavio traga, jer nauka kaže da je jedan centimentar snega, zapravo jedan kilogram azota. Ali kako poljoprivrednici ne bi nagađali, tu su analize koje će im dati konkretnije podatke.

Nimrod-1038x172

“Ono što smo mi dobili N-min analizom jeste da se nedostaci kreću od 70 do 110-120 kilograma potrebnih hraniva da se doda pšenicama na neki prinos od 7-8 tona po hektaru.” – kaže Aleksandar Davidov iz PSSS Novi Sad.

PROČITAJTE I...  Registrovane bolesti na pšenici i ječmu

Uzorci za N-min analizu se uzimaju u periodu što bližem samoj prihrani, kako bi rezultati bili tačni i sveži. Analize su neophodne kako bi proizvođači izveli pšenicu do kraja, do prinosa koji će ih zadovoljiti. Ulaganja zaista nisu mala, uz oranje, MPK đubriva i uz svoju mehanizaciju, ona se kreću oko 6-7 dinara po kilogramu na prinosu od 7 tona po hektaru. A tek slede razne zaštite od korova, bolesti i brojni drugi dodatni troškovi, kaže naš sagovornik. Zbog svega toga, proizvodnji se mora prići ozbiljno uz punu agrotehniku. Proizvodnja pšenice nije više način života, već se radi o ozbiljnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ističe Aleksandar.

1068x177px

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime