Med je jedan od najstarijih prirodnih zaslađivača koji ljudi konzumiraju od davnina. I to ne samo zbog lepog ukusa, već i zbog mnogih zdravstvenih svojstava. Danas ima mnogo vrsta meda. Pravi zaljubljenici u taj prirodni proizvod nikada ne prestaju da istražuju njegove ukuse i blagodeti. Proizvođači meda uglavnom su zaljubljenici u prirodu i pčele. Ta mala stvorenja zaista mogu postati ne samo deo porodice, već i porodične proizvodnje meda. Upravo taj slučaj i sa porodicom Hunjadi iz Petrovaradina. Više od 35 godina ova četvoročlana porodica bavi se proizvodnjom meda. Za ovu proizvodnju se najpre kao hobi opredelio otac Miroslav.
‚‚Kao zdravstveni radnik, laborant, imao sam relativno malu platu. Ni moja supruga nije imala veća primanja. Morali smo pronaći dodatni posao za kućni budžet. Prvo smo uzeli 4 košnice, pa 10 košnica, i sve više i više. Videli smo da mi to znamo i možemo. Izuzetno smo zavoleli pčele. Onaj ko ne voli pčele ne može ovo raditi. One znaju da nagrade ali znaju i da ubodu.‚‚ – uz osmeh objašnjava svoje početke Miroslav.
Danas su Miroslav i njegova porodica prepoznatljiv u celom regionu. Kvalitet im je na prvom mestu čak i na uštrb profita. Od pčelarstva se ne može obogatiti, kaže Miroslav. Zato je bitno da se taj posao zaista voli. Tako su i stigli do preko 100 košnica koje imaju danas, ali i velikog broja proizvoda.
‚‚Bavimo se najviše medom. Skupljamo polen i propolis. Od toga svega pravimo proizvode. Nešto matičnog mleča skupljamo. Imao od onih najačih mešavina za imunitet. To ćerke rade jer je to veoma pipav posao.‚‚ – objašnjava Miroslav.
Pčelarska godišnja turneja
Svojim pčelarskim autobusom tokom cele godine košnice se sele u sve krajeve Srbije. Kotrole meda su veoma rigorozne.
‚‚Prva seoba je na uljanu repicu. Potom se ide na bagrem. Onda se vraćamo na bagremac. Za Bagrem idemo na Cer. Posle idemo na Frušku goru gde radimo sertifikaciju lipovog meda. Prvo vrcanje se radi polenska analiza da se vidi da li odgovara fruškogorskom lipovom medu. Ako prođemo, onda se rade na stotine analiza iz svih buradi.‚‚ – objašnjava postupke Miroslav.
Godinama u nazad ovi proizvođači meda trude se da zadrže takvu proizvodnju koja je najsličnija organskoj.
‚‚Nismo sertifikovani ali se trudimo da radimo tako. Mi ne kupujemo vosak jer u njemu često ima parafina. Isključivo radimo sa svojim voskom. Samo ono što je prirodno, ide u košnicu. Jedino što je iole neprirodno su lekovi koji se daju u jesen protiv varoe. I tu gledamo da radimo sa prirodnim lekovima.‚‚ – ističe Miroslav.
Sve veća smrtnost pčela
Iako mnogi proizvođači imaju problema sa varoom, Miroslav kaže da su oni imali sreće. Kada se sve uzme u obzir sve su lošije godine za pčelarstvo u Srbiji.
I ovi proizvođači poput i drugih u Srbiji, imaju problem sa uginućem pčela kada krene sezona prskanja voća. Iako ima pomaku u pogledu savesti voćara, to je na žalost nedovoljno. U nekim godinama proizvodnja meda bude smanjena upravo iz tog razloga. Nekada je to i do 2 tone meda a može da dostigne gubitak i od 10 tona.
Cena meda na tržištu varira a pometnju parvi i tzv. lažni med.
‚‚Još uvek ima onih koji se zatrče kad vide med po 300 dinara pa kupe, pa onda dođu kod mene i kažu pa to ne liči na med. Ja im kažem da su kupili skup šećer.‚‚ – kaže Miroslav.
Livadski, šumski, bagremov, med uljane repice, suncokretov i sertifikovan lipov med samo su neki iz asortimana porodice Hunjadi. I posle toliko godina, oni jednostavno vole to što rade. Najdraže su im nove, male košnice koje prvo pristižu u dvorište i tretiraju se kao mezimci. Tako ljubav prema ovom poslu nikada ne jenjava. Nastavljaju da tragaju za novim proizvodima. Zdravim i korisnim. Kod nas još uvek to sve predstavlja borbu s vetrenjačama. Ova porodica, međutim, nema nameru da odustane.