Ovogodišnja berba grožđa svrstava se među najbolje u poslednjih deset godina, ocenjuje vinski edukator Aleksandar Marinković, ističući da su padavine bile ravnomerno raspoređene, a temperature umerene, što je doprinelo visokom kvalitetu i stabilnim prinosima.
”Ove godine smo imali umerenije i sporije sazrevanje grožđa, što uvek donosi više kvaliteta. 2025. se klasifikuje kao jedna od top tri berbe u prethodnoj deceniji. Jedina problematika bili su gradonosni oblaci početkom maja, koji su u nekim vinogorjima naneli štetu“, rekao je Marinković za Tanjug.
Prema njegovim rečima, umerene temperature i povremene, ali ne preduge kiše, ključni su za optimalno sazrevanje grožđa. ”Ako padavine traju predugo, dolazi do pojave biljnih bolesti i truleži. Umerene temperature omogućavaju da se arome očuvaju, da akumulacija šećera ide sporije i da se formira fina kiselina – što je presudno za vrhunska vina“, objašnjava Marinković.
On podseća da svaka godina nosi nepredvidive izazove i da vinogradari s pravom kažu kako je vinograd ”fabrika pod vedrim nebom“. Istovremeno, kako se klimatski uslovi menjaju, razvijaju se i nove tehnologije u vinogradu i vinariji – od precizne analize zemljišta i nadzora sazrevanja, do automatizovane berbe i digitalne evidencije.
Berba grožđa počinje sve ranije
Berba u Srbiji, kako kaže, počinje sve ranije: „Nekada se bralo u oktobru, a sada već krajem jula vinogradari počinju pripreme, dok se u nekim vinogorjima berba odvija i sredinom avgusta. To je trend koji prati čitav svet i donosi nove izazove kojima se vinari moraju prilagoditi.“
Sve češće se praktikuje i noćna berba, kada su temperature niže i grožđe zadržava svežinu i kvalitet. „To se ove godine dešavalo i kod nas, što pokazuje da i Srbija doživljava tropske noći u pojedinim regijama“, dodaje Marinković.
Iako su klimatske promene neizbežne, ključ uspeha, prema njegovim rečima, leži u simbiozi čoveka i prirode – pažljivom planiranju svake operacije u vinogradu, od zimske rezidbe do završne berbe. ”Vinogradar mora da bude precizan i strpljiv, jer samo zdravo i kvalitetno grožđe može dati izuzetno vino“, ističe on.
Međutim, vinogradarstvo se suočava i sa sve većim problemom nedostatka radne snage, jer prosečna starost vinogradara u Srbiji prelazi 50 godina. ”To je veliki izazov za budućnost i pitanje je kako će vinari na njega odgovoriti“, kaže Marinković.
Velika potražnja za srpskim vinima
Govoreći o tržištu, on napominje da je potražnja za srpskim vinima velika, uprkos višim cenama u odnosu na uvozna vina. ”Ljudi vole domaća vina, i to je dobar pokazatelj. Istovremeno, važno je da imamo i vina iz uvoza – jer zdrava konkurencija podstiče kvalitet i širi izbor za potrošače.“
Na kraju, Marinković podseća na uspeh autohtonih sorti poput prokupca, grašca, tamjanike, morave, probusa i kadarke, koje sve više privlače pažnju stručnjaka i tržišta. ”Prokupac je dokaz da se i od lokalnih sorti može napraviti prepoznatljiv brend. To je pravi put – da gradimo identitet srpskog vina kroz teroar, tradiciju i znanje“, zaključuje Marinković.
