Vinogradari širom Srbije ove godine očekuju kvalitetniju berbu nego prethodnih sezona, uprkos klimatskim promenama i izazovima u proizvodnji. Stručnjaci navode da se loza postepeno prilagođava, a najave o dobrom rodu prate i podaci o potencijalu domaće vinske industrije, ali i upozorenja na strukturne probleme koji usporavaju njen razvoj.
Vremenski uslovi tokom leta značajno su uticali na razvoj vinove loze, ali vinogradari širom Srbije ove godine očekuju kvalitetniju berbu nego prethodnih sezona. Dušica Ćirković iz ”Topličkih vinograda“ za portal Biznis.rs navodi da su klimatske prilike u proteklim mesecima bile povoljne i da daju osnov za optimizam, dok direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta ističe da se grožđe u Srbiji postepeno prilagođava klimatskim promenama.
Prosečan prinos od osam tona po hektaru
Najbolji rezultati očekuju se u južnim delovima zemlje, posebno u okolini Niša i Trstenika, kao i u Vojvodini. U centralnim oblastima, poput Šumadije i beogradskog rejona, grad je izazvao manju štetu, dok u Negotinskoj Krajini vinogradari beleže dobar rod i dobru adaptaciju sorti na visoke temperature, iako padavina nije bilo dovoljno. Rajta dodaje da bi berba belih sorti trebalo da počne ovih dana, dok će crvene sorte stići na red do sredine oktobra.
Prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija ima 17.719 hektara pod vinovom lozom, a godišnja proizvodnja grožđa iznosi oko 130.000 tona, uz prosečan prinos od osam tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su Graševina (14%), Cabernet Sauvignon i Merlo (po 9%), Chardonnay (8%) i Rajnski rizling (7%). Proizvodnjom grožđa bavi se više od 80.000 gazdinstava, dok je oko 500 proizvođača registrovano za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet. Više od 120 vinarija ima oznaku geografskog porekla.
Prosečna proizvodnja vina iznosi oko 30 miliona litara godišnje, dok kapaciteti dostižu 70 miliona. Ipak, spoljnotrgovinski bilans je negativan – 2024. godine izvezeno je vina za 21,3 miliona evra, dok je uvoz iznosio 48,2 miliona. Najviše vina uvozimo iz Severne Makedonije, a izvozimo u Rusiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Deo trgovine odvija se i sa zemljama EU, odakle stiže oko 40% uvoznog vina, dok se na to tržište plasira oko 18% izvoza.
Vinarstvo opterećuju brojni strukturni problemi
Dr Darko Jakšić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede upozorava da domaće vinarstvo opterećuju brojni strukturni problemi. Vinogradi su često usitnjeni, manji od jednog hektara, što otežava upotrebu savremene mehanizacije i agrotehničkih mera, povećava troškove proizvodnje i smanjuje konkurentnost. Pored toga, domaći proizvođači se suočavaju sa cenovnom konkurencijom jeftinijih uvoznih vina, smanjenom potrošnjom vina među mlađom populacijom, ali i administrativnim preprekama – od složenih sanitarnih i tržišnih uslova do obaveza kao što su HACCP, eFakture i fiskalizacija, koje mali proizvođači teško ispunjavaju.
Iako izazova ne manjka, vinogradari veruju da će kvalitet ovogodišnjeg roda i potencijal za proizvodnju vina višeg kvaliteta pomoći jačanju domaće ponude i boljem pozicioniranju Srbije na međunarodnom vinskom tržištu.
