Kako bi se odabrala odgovarajuća sadnica, odnosno adekvatna podloga za kalemljenje kruške potrebno je poznavati vrste i osobine podloga, osobinu zemljišta, gustinu sadnje i uzgojni oblik.
Generativna podloge
Za krušku se koriste sejanci dobijeni iz semena odabranih autohtonih stabala divlje kruške. Ova podloga se koristi kada imamo lošije zemljište. Kruška sa ovom podlogom ima dobru podudarnost, dugovečnija je i otpornija na mraz i sušu. Mana je što nešto kasnije prorode. Sejanac divlje kruške bolje podnosi kreč u zemljištu, te je pogodniji za takva zemljišta. Uzgojni oblik je obično kosa palmeta i pobošana piramidalna kruna.
Seme pitomih krušaka ne treba koristit za proizvodnju podloga obzirom na izbor divljih formi otpornih na mraz, sušu, prouzrokovače bolesti i štetočine, dobro prilagođene agroekološkim uslovima. U amatreske svrhe mogu se koristiti i sejanci oskoruše i gloga za kalemljenje.
Vegetativna podloga za kalemljenje kruške
Glavna vegetativna podloga je dunja. Kao podloga odlikuje se umerenom bujnošću, slabije razvijenim žiličastim korenovim sistemom, pa je podesna za plodna, baštenska zemljišta. Važno je znati da je dunja kao podloga osetljiva na sadžaj kreča i da se ne preporučuje njeno korišćenje za zemljišta koja sadrže preko 12 posto kreča.
Kruške kalemljene na dunju rano počnu da rađaju, daju krupne plodove i obilnu berbu. Ipak, plodovi se kraće čuvaju u skladištu. Još jedna stvar koju treba znati, to je da je mnogima pri kalemljenju potreban posrednik.
Upotreba posrednika pri kalemljenju kruške
To znači da na dunju prvo mora da se nakalemi sorta koja sa njom ima dobar afinitet (podudarnost). Najčešće se koristi kaluđerka, poatovka, galertova. Kad se ona primi, onda se na ovaj posrednik kalemi sorta kruške koju želimo.
Nažalost, mnoge kvalitetne sorte kruške zahtevaju posrednika pri kalemljenju: viljamovka, zimska dekantkinja, boskova, princeza marijana, jesenja siva, kleržo, gijotova, šarena julska, kongresovka,klapova, druardova, blumenbahova, krasanka, žifardova, avranška, napoleonova, galivijerova, vijenka, dobra lujza, konferans i dr.
Dobar afinitet i kalemljenje bez posrednika imaju: junska lepotica, santa marija, butira, fetelova, kaluđerka, druardova i dr.
Najčešći tipovi dunje za podlogu
U savremenim zasadima se najčešče koristi dunja MA i to za gusti sklop, špalirski uz naslon. Pripada grupi srednjih bujnih vegetativnih podloga. Rano prorodi i daje velike prinose, naročito ako se navodnjava u suvim godinama. Pogodna je za umereno vlažna zemljišta, ali je osetljiva na višak kreča u zemljištu.Važno je znati da nema dobru podudarnost (afinitet) pri kalemljenju sa mnogim sortama kruške, pa se mora koristi sorta posrednik, a to je najčeše kruška kaluđerka.
Klon provansalske dunje (dunja BA 29) ima veću bujnost od dunje MA, odlikuje je bolja tolerantnost na višak kreča u zemljištu, ali je osetljivija na mraz. Takođe, ima bolji afinitet sa sortama kruške.
Dunja MC se koristi kao podloga za podizanje visoko intezivnih zasada u gustom sklopu (3000-4150 stabala po hektaru). Kod sistema gajenja Supervreteno sa razmakom sadnje 2,80 – 3,20 x 0,40- 0,50m broj biljaka po hektaru se kreće od 6200 – 8900 sadnica. I kod ove podloge mora da se koristi sorta posrednik, jer nema dobru podudarnost sa različitim sortama kruške. Naslon je obavezan.
Od ostalih vegetativnih podloga za krušku koriste se još SYDO dunja, Adams 332, Pyrodwarf, OHF 87.
Referenca: PSSS
dipl. ing. Đorđe Sovilj, dipl.ing. Dejan Stefanović, stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo
