Mušmula: Odličan izbor za organski uzgoj

0
1892
musmula plod
Foto: Pixabay

Mušmula je listopadna lekovita voćka sa lepim belim cvetovima, predivinim jesenjim bojama lišća i plodovima neobično ukusa. Voće je spremno zimi, pružajući bogatu svežinu i bezbroj hranljivih materija i vitamina u periodu kada nam je na raspolaganju malo drugog voća. Drvo se lako održava, a mi smo pripremili osnovni vodič za, verovatno, sve što bi trebalo da znate o uzgoju, kao i upotrebi mušmule.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Mušmula (Mespilus germanica) je voće koje se ne koristi kod nas puno, iako se zbog svojih lekovitih svojstava upotrebljava već hiljadama godina. Lekoviti su list, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, i smiruju upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu. Zato, iskoristite priliku kad god možete i počastite sebe sa par mušmula. Ako imate prostora, posadite je i ona će vas nagraditi svojom lekovitošću.

Sada, kada smo se upoznali sa njenim lekovitim svojstvima, hajde da se upoznamo sa samom biljkom.

Adama Sultan 1120x180

Poreklo i izgled mušmule

Mušmula pripada porodici ruža i biljka je sa dugom istorijom. Poznato je da postoji više od 3.000 godina i da je bila čest gost na rimskim trpezama, pa sve do srednjeg veka. Nakon tog perioda popularnost je počela da joj opada, jer su je potisnule druge kulture. Poreklom je iz jugoistočne Evrope i jugozapadne Azije, a kao kod kuće se oseća na Balkanskom poluostrvu. Dobro raste i u severnoj i zapadnoj Evropi.

Reč je o sporastućem i malom drvetu koje obično naraste do 6 metara u prilično kompaktnom obliku. Životni vek je od 30 do 60 godina. Veliki beli cvetovi javljaju se u maju. Medonosna je biljka.

Aneri Galenika 1120x185px

Plodovi koji nastaju iz ovih zadivljujućih cvetova i nisu baš tako vizuelno primamljivi, ali su i te kako zdravi. Sazrevaju od kasne jeseni do rane zime (u zavisnosti od vrste i sorte) i imaju luksuznu i divnu teksturu i ukus, poput rajskog pirea. Plod obično sadrži 5 semenki. Voće ne sazreva uvek u potpunosti u hladnijim umerenim zonama i zato je potrebno da se ostavi na drvetu da pređe tačku zrelosti.

Listovi mušmule su tamnozeleni, veliki, jednostavni, eliptični, dužine 8-15 cm sa nekim od jesenjih boja koje oduzimaju dah i koje mogu da pariraju čak i trešnji. Kora je sivo-smeđe boje što dodatno pojačava dekorativni kvalitet ovog drveta.

PROČITAJTE I...  Uzgoj trešnje braće Simić iz Mačkovca

Mušmula je hermafrodit, što znači da ima i muške i ženske polne organe i samooplodna je. Samooplodni cvetovi su jednostavni sa pet belih latica koje se otvaraju u kasno proleće-rano leto. Hajde da vidimo i kako se gaji.

Osnovni uslovi za uzgoj

Prvo treba odabrati sadnicu. Kod nas se najčešće gaje domaća krupna i holandska krupna mušmula. Preporučuje se uglavnom domaća (plod 20g), jer ima manje semenki u odnosu na masu ploda od holandske (plod je oko 50g i ima dosta suvo meso).

Svetlost – Mušmula voli dobro osunčano mesto, ali može da raste i u polusenci. Za optimalnu proizvodnju plodova biljka traži da bude na sunčanom mestu.

Zemljište – Mušmule uglavnom vole dobro drenirano blago kiselo (pH 6,5) ilovasto tlo. Ipak, ako zemlja nije takva, treba znati da mušmula toleriše različita zemljišta, osim vrlo alkalnih ili kredastih tla. Drenaža zemlje je neophodna, jer ne voli da ima „mokre noge“.

Potreba za vodom – Mlada stabla zasađena u proleće ili jesen potrebno je redovno zalivati dok se ne ukorene. Zemlja bi trebala da bude dobro drenirana, jer biljka neće dobro da raste u vlažnim uslovima. Odraste mušmule odlično podnose vruća i suva leta i ne treba ih dodatno zalivati.

Stanište – Osunčana i zaštićena lokacija. Toleriše širok spektar klimatskih uslova, a plodove može da donosi u nekim hladnijim krajevima, jer je vreme cvetanja relativno kasno (maj-jun), tako da cvet retko kada strada od mraza.

Ekologija – Cvetovi mušmule privlače mnoge insekte oprašivače, kao što su pčele, a plodovi su vredan izvor hrane za ptice, posebno jer sazrevaju u ranu zimu kada često nema mnogo drugog voća u blizini.

musmula drvo
Foto: Pixabay

Prihrana, navodnjavanje i nega

Prihrana – Mušmule, generalno, imaju vrlo male potrebe za dodatnim đubrenjem. Prilikom sadnje sadnica, treba uraditi prihranjivanje sadne rupe sa 20-30 litara komposta. Ponavljanje prihrane u rano proleće prve 2 godine više je nego dovoljno.

Navodnjavanje – Mlade voćke treba dobro malčirati svakog proleća i navodnjavati ili zalivati prve 2-3 godine sa 30 litara vode svake 2-4 nedelje bez kiše. Jednom, kada se „prime“, mušmule obično ne zahtevaju dodatnu vodu, osim ako se ne dese estremno dugi sušni periodi.

PROČITAJTE I...  Sve više starijih ostavlja potomstvu zasad lešnika kao imetak

Korov – Ukoliko se voćke malčiraju sa 10-20 cm malča svakog proleća i ukloni korov koji počne da raste u leto, to će biti dovoljno dok su biljke mlade. Kada se drvo razvije, ono dobro raste među drugim biljnim vrstama, pa vam ostaje samo košenje.

Orezivanje– Odrasle biljke nije potrebno redovno orezivati. Kako bi se podstakla dobra forma potrebno je da se odrežu sve niže grane tako da drvo ima čisto stablo. Mušmulu tada treba orezati samo kako bi se uklonile mrtve, oštećene, bolesne grane, kao i grane koje se ukrštaju. Orezivanje treba obaviti pred kraj mirovanja, u februaru-početkom marta.

Berba i razmnožavanje

Mušmule su spremne za berbu na jesen, kada opadne svo lišće i kada nastupi jedan ili više jakih mrazeva, jer oni pokreću proces dozrevanja plodova. Plodove nikada ne treba grubo kidati, jer to znači da nisu spremni za berbu. Voće treba da se otkine sa lakoćom.

Možete ih ubrati i pre mraza, ali morate da ih ostavite negde da sazru. Iako to može da potraje, zapravo je vrlo pozitivna osobina, jer voće može da vam bude na dohvat ruke u sred zime, te ne morate da izlazite napolje i da se smrzavate.

Što se tiče razmnožavanja, mušmulu je teško uzgajati iz semena, jer ima izuzetno čvrste i nepropusne semenske omotače. Zato se najčešće razmnožava reznicama sa odraslog drveta koje se tradicionalno kaleme na podlogu gloga ili dunje, navodi Permaculturenews.

musmula
Foto: Pixabay

Potencijalni problemi

Mušmula pati od nekoliko bolesti i nije imuna na napade štetočina. Ipak, to neka vas ne brine, jer je reč o vrlo jakoj biljci koja uglavnom nema problema. Ono što se najčešće viđa je smeđa trulež. Kao što samo ime kaže, na plodu se pojavljuju smeđe mrlje koje omekšavaju tkivo ploda dok ne postane kašasto. Ako nastavi da se širi, plod postaje potpuno truo. To je jedan od najčešćih problema, koji se lako rešava fungicidom na bazi bakra u jesen.

Upotreba mušmule

Plodovi – Po pravilu, mušmule treba da ostanu na drvetu sve dok ne krene da opada lišće i ne prođu prva dva mraza u sezoni. Obično se bere u novembru, ali zbog promena klime, više znači prvi opis. Ponekad je to čak i sredina decembra, što je zapravo odličan trenutak, jer je lepo imati pristup svežem voću u to doba godine. Ako su plodovi tvrdi dok ih berete, neophodno je da se uskladište kako bi se završio proces dozrevanja. Plodovi će omekšati u roku od nekoliko nedelja. Ukoliko se beru mekane voćke, treba ih odmah konzumirati.

PROČITAJTE I...  Prodaja ovog voća porasla za 4 puta

Mušmula je zahvalna za preradu, a džem je posebno tražen. Od jednog kilograma voća može da e napravi oko 600g džema. Mušmule se ljušte pre kuvanja, možete, a i ne morate da dodate šećer. Dodaje se limun, a može i kašičica ruma. Kada se džem skuva, masa se ispasira i vruća sipa u teglu.

Drvo mušmule može da se koristi za izradu raznih predmeta, poput štapova, jer je praktično nesalomljivo. Lišće može da se koristi kao stočna hrana, jer svinje i ovce uživaju u njenom lišću. Svinje vole plodove.

Uređenje okoline – Listovi mušmule su tamnozeleni, a u jesen postaju spektakularno tamnocrveni. Zbog malih zahteva za održavanjem i zahvaljujući otpornosti na sušu, mušmula je zahvalna za uzgoj u bilo kojoj bašti ili dvorištu.

Ona se, takođe, korsiti i kao vetrobaran i živa ograda. Naime, iako nije biljka koja se obično povezuje sa živom ogradom, mušmula može da bude prilično nalik na grm u svom uzgojnom obliku, a budući da je dosta otporna na vetar, može da bude odličan kandidat za zaštitnika od vetra ili živu ogradu. Kada smo ovo već spomenuli, moramo da naglasimo da jaki hladni prolećni vetrovi mogu da oštete cvetove, što može da utiče na količinu proizvedenog voća.

A, kada smo već kod količine voća, odraslo (zrelo) drvo mušmule može da proizvede oko 80-90 kilograma ploda. Obično počinje da daje plodove između 2-4 godine starosti.

I za kraj, ponovo čemo se osvrnuti na medicinsku upotrebu. Mušmula je prirodni laksativ a, takođe, pomaže kod dijareje. Ovaj kontradiktorni oblik delovanja može da zavisi od faze zrelosti u kojoj se voće konzumira. Semenke sadrže otrovnu cijanovodičnu kiselinu i sa semenkama treba biti oprezan.

Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.

Prethodni tekstKalemljenje kruške: Šta odabrati kao podlogu
Sledeći tekstVojvodina: Poljoprivrednicima dostupno 13 kreditnih linija sa 1 posto kamate

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime