Kupina se u našoj zemlji gaji na relativno maloj površini. Zbog obilne rodnosti i visoke rentabilnosti njeno gajenje se iz godine u godinu sve više širi. Kupina je višegodišnja polužbunasta biljka, koja ima višegodišnji korenov sistem i jednogodišnje i dvogodišnje lastare.
Prve godine korenov sistem razvija izdanke. Za gajenje kupine najbolja su duboka, rastresita i srednje teška zemljišta sa 50-60% gline, propusna plodna umereno vlažna zemljišta koja sadrže 4- 6% humusa, čiji se pH kreće 6-7. U našoj zemlji kupina se može gajiti na nadmorskoj visini do 700 m. Međutim najbolji rezultati se postižu na visinama od 200-500 m. Kupina se može saditi od oktobra do aprila ukoliko je zemljište pogodno za rad i ukoliko nisu niske temperature.
Jesenje sađenje preporučuje se za južne krajeve, u kojima se zemljište ne zamrzava dublje, a proleće je najčešće sušno. Prolećno sađenje se preporučuje za hladnije rejone, u kojima se zemljište tokom zime dublje zamrzava. U takvim rejonima kupina zasađena u jesen može lako da izmrzne u koliko se zemljište zamrzne do 10 cm dubine, jer se izdanci još nisu ukorenili.
A, kako izgleda uzgoj kupina u Šumadiji, mogli smo da vidimo u obilasku jedne porodice i parcele od 40 ari. Oni gaje sortu Loh nes koja je, prema rečima našeg domaćina, izuzetno dobra za naše područje.
Takođe, nedavno smo posetili prijepoljski kraj koji je prepoznatljiv po malini, gde smo saznali da se zbog povoljnih agroekoloških uslova zasadi kupine veoma brzo šire i u ovom delu Srbije, i imaju veliku perspektivu.
Ukoliko primenimo punu agrotehniku, kupina može da rodi oko 30 t/ha. Cena jednog kilograma kreće se oko 1,5 evro i veoma se brzo rasproda, što je čini jednom od rentabilnijih voćnih vrsta.
