POJEDINE SORTE IZMRZLE I DO 90%
Nekoliko jakih aprilskih mrazeva obrali su dobar deo ovogodišnjeg roda trešanja. Prema rečima prof. dr Zorana Keserovića i ova sezona je dokazala da pojedine sorte veoma loše podnose niske temperature. O tome treba voditi računa prilikom formiranja novih zasada.
“Tokom poslednjih nekoliko godina u Srbiji je podignuto puno novih zasada trešanja. Na Gizeli 5 i 6, pod mrežavama, dakle radi se o savremenim zasadima. Međutim, nije se dovoljno vodilo računa o agroekološkim uslovima prilikom izbora parcela, kao ni o sortimentu. Zasadi koji su podignuti na podlozi Gizela 5 pokazali su veoma visoku osetljivost na niske temperature. Temperature u pojedinim regionima kao što je to subotičko-horgoški, išle su i do -8. Tamo je izmrzavanje bilo jako, kao i u mnogim drugim delovima Srbije. Interesantno je to što su pojedine sorte pokazale veću otpornost na niske temperature, kao što je to recimo sorta Karmen, dok je Kordija koja je veoma kvalitetna, pokazala izuzetnu osetljivost na niske temperature i izmrzla skoro 90%.” – kaže za Agrosavete prof. dr Zoran Keserović.
Najviše trešanja ima u Podunavskom regionu, gde je najzastupljenija sorta Burlat koja je ovog proleća takođe veoma izmrzla. U ravničarskom delu i do 95%.
Profesor Keserović dodaje i to da se u budućnosti povede računa i o nadmorskoj visini prilikom podizanja zasada. Da se ne ide ispod 170 metara nadmorske visine, a Gizela ne voli ni jaka zemljišta, ističe naš sagovornik.
MANJI ROD, VEĆA CENA?
U rodnoj godini u Srbiji se proizvede do 30 000 tona trešanja. Ipak, to se ovog leta neće dogoditi, jer su izmrzavanja bila veoma izražena, dodaje profesor Keserović.
“Ove godine će rod biti znatno umanjen. Po mojoj proceni to će ići i do 60%. Pre svega zbog pojave niskih temperatura, ali i zbog veoma lošeg oprašivanja. Zato ove godine očekujem bolju cenu za ovu voćnu vrstu. Na osnovu informacija koje sam dobio, značajno je izmrzla i trešnja u Poljskoj, kao i u Ukrajini.” – ističe profesor.
KALIJUM ZNAČAJAN U PRIHRANI TREŠNJE
Sada je prisustvo čoveka svakodnevno neophodno u voćnjaku kako bi ispratio svaku moguću promenu i kako bi blagovremeno reagovao.
Kada je u pitanju prihrana kroz sistem za navodnjavanje, profesor Keserović preporučuje kalijum, čim plod krene da menja boju.
“Ja praktikujem da čim plodovi počnu da menjaju boju dodam kalijum, jer on doprinosi povećanju suve materije u plodovima. Ono čemu se nadamo jeste da se neće ponoviti prošla godina i obilne padavine u maju koje su uticale na pucanje plodova. Zemljišna vlaga je bila izuzetno velika, pa prošle sezone praktično nismo ni imali prvu klasu.” – kaže profesor Keserović.
Uprkos svim problemima trešnja ne gubi na svojoj popularnosti, ne samo u Srbiji već u čitavom svetu, jer se i dalje radi o deficitarnoj voćnoj vrsti.
AKTUELNA ZAŠTITA
Prema informacija PIS-a, voćari moraju obratiti pažnju na pojavu pegavosti lista kod trešnje i višnje. Posebno, jer su već od danas najavljene nove padavine, a primećeno je i prisustvo pojave lisnih vaši.
