Plamenjača krompira: Kako se izboriti u eko bašti

0
1729
krompir
Foto: Pixabay

Plamenjača krompira je ozbiljna bolest koju je teško organski suzbiti kada se razvije. Ekološki poljoprivrednici bi trebalo da koriste dostupne strategije za smanjenje rizika od pojave ove zaraze. Ovo su mere zaštite koje se mogu preduzeti.

Orius 1120x1080

Plamenjaču krompira uzrokuje patogen Phytophthora infestans. Za razvoj su pogodni visoka vlažnost, rosa i umerena temperatura do 15-26 stepeni Celzijusovih. Kada su spoljni uslovi povoljni, bolest se jako brzo širi i pustoši polja u roku od 3 nedelje. Najviše utiče na lišće krompira.

Smanjenje rizika od pojave plamenjače

U većini područja ovaj patogen je parazit koji može da preživi samo u živom biljnom tkivu. Stoga je uništavanje živih domaćina patogena, odnosno biljaka na kojima je primećena ova bolest, važna strategija kontrole.

Agil 1120x180

Takođe, važan je i izbor lokacije gde se krompir sadi. Bitno je da polja ili bašte budu sa dobrim kretanjem vazduha i dobro dreniranim tlom. Nikako ne treba biljke krompira saditi u senci drveća ili građevina (važi za urbane bašte).

Na smanjenje rizika od pojave plamenjače može da utiče i način sadnje. Preporuka je da se krompir sadi u široke redove orjentisane ka strani odakle najčešće duvaju vetrovi kako bi se prilagodili kretanju vazduha i kako bi se smanjila vlažnost lišća. U istraživanjima Evropske unije (Leifert i Wilcockson 2005) upravo ovaj način je smanjio rizik od pojave patogena plamenjače. Pored toga, sadnja mešovitog semenskog materijala otpornih i osetljivih sorti može da smanji obim bolesti.

PROČITAJTE I...  Kompostiranje: Stvari koje ne treba dodavati u kompost

Visoko nagrtanje (zagrtanje) krompira i nagrtanje više puta kako bi se sprečio nastanak rupa u brdašcima zemlje može da smanji kretanje spora plamenjače u tlu do gomolja.

Što se tiče đubrenja krompira, preporuka je da se ne dodaje previše azota, jer biljke sa visokim nivoom azota proizvode manje gomolja, a daju veliku, bujnu lisnu masu. Ona se polako suši nakon vlaženja, što povećava rizik od infekcije plamenjačom. Pored toga, biljno tkivo je mnogo osetljivije na infekcije.

Korov treba redovno uklanjati, jer on ometa protok vazduha na polju ili u bašti.

Uništavanje zaraženih biljaka i suseda

Uništavanje prvih obolelih biljaka na polju može da zaustavi ili uspori napredak bolesti na ostatak njive. Od infekcije biljke patogenom do razvoja simptoma potrebno je otprilike tri dana do jedne nedelje. U to periodu dolazi do zaraze na susednim biljkama. Praktično, kada se vide znaci zaraze, to znači da su zaražene i susedne biljke. Kao rezultat toga, mnoge naizgled zdrave biljke moraju da budu uništene kako bi se spasio prinos, a preporuka je da se unište sve biljke u radijusu od 10 m2 od biljaka koje su prve pokazale siptome.

PROČITAJTE I...  Aktuelno: U kakvom su stanju voćarski zasadi širom Srbije?

Preparati na bazi bakra

Upotreba preparata na bazi bakra može efikasno da kontroliše ili da uspori širenje plamenjače. Ovi preparati nemaju „povratnu“ aktivnost i zbog toga ih je potrebno naneti na sve biljne površine pre infekcije. To uključuje i donju stranu lišča. Kompostni čajevi i drugi preparati koji nisu na bazi bakra mogu da imaju određenu efikasnost u borbi protiv plamenjače krompira.

Napomena: Pre nanošenja bilog kog proizvoda na bazi bakra obavezno pročitajte etiketu kako biste bili sigurni da je proizvod namenjen za usev na koji želite da ga primenite.

Prethodni tekstČista njiva bez korova: Ove preparate koriste ratari širom Evrope
Sledeći tekstBašta u MAJU: Šta se radi, a šta sadi?

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime