Uzgoj ANGUS GOVEDA – visokootporne tovne rase

0
237

Iako u Srbiji postoje idealni prirodni uslovi za intenzivniji uzgoj Aberdin Angus goveda, ta rasa je kod nas još uvek nedovoljno zastupljena. U našoj zemlji postoji svega nekoliko farmi, čiji vlasnici su prepoznali sve potencijale škotskog govečeta, i odlučili da ih aklimatizuju, kako na brdsko – planinske predele, tako i na livade vojvođanske ravnice. Među njima je i Aleksandar Zinaić, iz Novog Slankamena, o čijoj farmi smo u našoj emisiji govorili od samog osnivanja, a ove godine mogu da se pohvale i novim projektima – proširenjem kapaciteta i poboljšanjem infrastrukture.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Prva faza projekta podrazumeva izgradnju većeg objekta, poluotvorenog sistema, u kojem bi goveda samo prenoćila, dok bi veći deo dana provodila na pašnjacima. Prostor je prilagođen govedima, koja vole dobru provetrenost prostorija, boksovi su modularni i mogu se prilagođavati kategorijama goveda, selekciji, brzoj reprodukciji i efikasnom hranjenju u zimskom periodu.

Reproduktivni centar po uzoru na evropske

Prema rečima Zinaića, cilj im je da naprave jedno ogledno imanje, reproduktivni centar angus goveda, odakle će se proizvodi od mesa plasirati kupcima širom Srbije. Savremeni objekat, kapaciteta 500 grla, trebalo bi da bude završen do kraja godine, nakon čega se planira i izgradnja hale za mini preradu mesa, odakle će se vršiti njegova distribucija do kupaca, čime će biti zaokružen celokupan sistem proizvodnje.

Adama Sultan 1120x180

Na ovoj farmi se od prvog dana primenjuju pozitivna iskustva nemačkih farmera, strogo se vodi računa o genetskim predispozicijama i pedigreu grla. Bave se proizvodnjom visokokvalitetnih priplodnih grla, steonih ili nesteonih junica, priplodnih bikova, tovnih bikova, čije meso, koje je veoma cenjeno, se prodaje u maloprodajnim objektima, ali i restoranima.

PROČITAJTE I...  Farma angus goveda u Gložanu

Ekonomična i visokootporna rasa dobrih reproduktivnih karakteristika

Aleksandar kaže da je reč o slobodoljubivoj i samoodrživoj rasi, koja je veoma ekonomična za uzgoj. Na farmi je angažovano svega nekoliko radnika, jer je zbog samostalnosti goveda, potreba za ljudskim faktorom minimalna.

galenika pylon 1120x85

Reč je o sistemu uzgoja krava – tele, tele stasava uz svoju majku sve do osmog meseca, nakon čega se odvaja od nje i samostalno nastavlja svoj životni vek. Reč je o visootpornoj tovnoj rasi, dobrih reproduktivnih karakteristika, koje imaju veliki dnevni prirast. Teljenja su veoma laka, a goveda nisu sklona bolestima.

Tokom sezone ispaše, od proleća do kasne jeseni, oko 400 goveda, koliko trenutno imaju, se ne dohranjuje, dok im se tokom zime sprema kabasti deo, odnosno silaža i senaža. U sušnim godinama, poput ove, plan ishrane je nešto drugačiji. Zbog ekstremno visokih temperatura, a manjka padavina, vegetacija je slabija, te će morati da uvedu dodatne komponente u ishranu goveda.

Stočarstvo u Srbiji na niskom nivou razvoja

Kada su se pre 9 godina upustili u uzgoj angus goveda, od države su dobili u dugoročan zakup određeni broj hektara, a budući da im je to osnovni resurs u poslovanju, voleli bi kada bi bili u mogućnosti da se i dalje šire, kako bi mogli da dostignu broj od 700 visokokvalitetnih grla. Aleksandar kaže da bi voleli da se oprobaju i na inostranom tržištu, ali je za taj korak potrebno da se steknu još neki uslovi.

PROČITAJTE I...  Limuzin: Rasa tovnih goveda koja ima budućnost

Aleksandar smatra da je trenutna situacija u domaćem stočarstvu na niskom nivou razvoja, i da je sistem uzgoja krava – tele, koji ima ogroman potencijal, nedovoljno iskorišćen i rasprostranjen. Zabrinjava i podatak da stočni fond u Srbiji iz godine u godinu opada, i ako država određenim merama ne bude reagovala, upaliće se crveni alarm. Naša zemlja je, dodaje na kraju Zinaić, u Evropi, prepoznata kao proizvođač kvalitetnog mesa od angus rase, ali da se probila na to tržište, trebala bi da  proizvede veće količine.

Sagovornik: Aleksandar Zinaić, stočar iz Novog Slankamena

Prethodni tekstDomaće sorte vinove loze – izbor sve većeg broja vinara
Sledeći tekstŠljiva: Uslovi za uzgoj i izbor sorti

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime