Zimska rezidba voća može se obavljati od opadanja lista pa do kretanja vegetacije. Tačnije obavlja se u periodu mirovanja. Međutim, preporuka je da se rezidba ne obavlja ako su temperature niže od 0°C u periodu mirovanja. Šta je još potrebno znati o orezivanju voćaka tokom zime?
Sam početak orezivanja voćaka zavisi i od voćne vrste koja se reže. Rezidba jabuke i kruške može početi odmah posle opadanja lišća. Rezidbu koštičavih voćnih vrsta, šljive, breskve, višnje, trešnje, svakako treba početi nešto kasnije. Rezidbu raditi tako da se privede kraju do početka vegetacije, rekao je za naš portal profesor voćarstva, Nenad Magazin.
“Optimalni period za rezidbu voćaka je period mirovanja, ako govorimo o zimskoj rezidbi, odnosno rezidbi na zrelo. Dajemo prednost jabučastim voćnim vrstama, a kasnije pre kretanja vegetacije treba orezati koštičavo voće, budući da kod nekih može doći do problema ako rezidbu radimo po jako niskim temperaturama. Može doći do napada bakterioza. Preporuka je da se rezidba radi po toplijem vremenu, jer to više odgovara i biljkama i rezačima.”
Rezidbu raditi na osnovu rodnih pupoljaka
Nestručno izvedena rezidba dovodi do značajnog smanjenja prinosa. Zato je važno rezidbu uraditi na osnovu rodnih pupoljaka, kaže prof. Magazin.
“Preporučujemo da se rezidba radi kod jabučastih voćnih vrsta na osnovu analize pupoljaka. Ta analiza nam kaže koji je procenat pupoljaka rodan, jer nisu svi rodni, iako možda tako izgledaju. Na osnovu te analize odredimo i intenzitet rezidbe, prema broju pupoljaka, prema godištu voćke i prema željenom rodu. Tako određujemo intenzitet rezidbe.”
Iako je već duže vreme akcenat stavljen na ovu zimsku rezidbu, naš sagovornik smatra da mora biti obrnuto, i da je letnja rezidba značajnija, jer zimsko rezanje je svakako nepovoljnije po samu biljku, i ono bi trebalo biti samo korektivno. Međutim, rezača je sve manje, a voćnjaka sve više, te je bilo kakva rezidba bolja od nikakve, ističe profesor Magazin. Rezidbu prilagođavamo nivou rodnosti i onome što želimo postići.
Kada se radi oštrija rezidba
“Ako je voćka prethodne vegetacije slabo rodila, onda možemo oštrije da orežemo, jer će u toj sezoni bolje roditi. Ja uvek oštrinu rezidbe klasifikujem na dva načina: oštro prema bujnosti i oštro prema rodu. Oštro prema rodu znači da orežemo i izbacimo puno rodnog potencijala, ako vidimo da je rodnost visoka, da imamo puno rodnih pupoljaka, da je slab porast, onda primenimo oštru rezidbu kako bismo tu rodnost smanjili, do nivoa koji nam je potreban, da ostvarimo kvalitet i prinos, ali ne previše plodova po stablu. A možemo imati i oštru rezidbu prema porastu, te ako je porat jak, oštro orežemo, ali samo u situaciji kada imamo i neke druge mere primenjene, kao što je to podrezivanje korenovog sistema. Jer ako oštro orežemo nešto što je veoma bujno, opet ćemo imati preteranu bujnost.”
Ove zime u voćnjacima možemo videti veliki broj plodova na jabukama, što je verovatno rezultat veoma niske otkupne cene industrijske jabuke koja se proizvođačima nije isplatila niti brati. Međutim, sada je nužno prilikom rezidbe odstraniti te plodove koji su izvor parazita i bolesti. U cilju smanjenja prisustva bolesti i štetočina u voćnjaku preporučuje se da se iz zasada iznese i spali svo otpalo lišće, truli plodovi i grane koje se odbacuju zimskom ili zelenom rezidbom.
