Srbija je jedna od četiri istočnoevropske zemlje uključene u projekat švajcarske Vlade koji treba da pomogne našim poljoprivrednicima da racionalno koriste mineralna đubriva. Poljoprivredna stručna služba Sombor bila je domaćin savetovanja koje je održano kao deo tog projekta.
Udeo humusa u zemljištu drastično smanjen
Najveći deo oranica u Vojvodini- čak 75 posto nekada je bilo zemljište koje je imalo oko pet posto humusa. Slika je danas svim drugačija i može se reći da su vojvođanske njive sve manje plodne.
„Sa 75 posto površina koje su imale sadržaj humusa od pet posto, došli smo do toga da ovaj procenat humusa ima oko jedan posto njiva. Praktično nam je cela Vojvodina ugrožena, pa ona priča da bi Vojvodina mogla da hrani pola Evrope nije realna priča za poljoprivrednu proizvodnju „, kaže dr Jovica Vasin, rukovodilac laboratorije za zemljište Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Godinama je njivama davano sve manje stajnjaka, a 70-tih godin prošlog veka počela je masovna upotreba mineralnih đubriva, pa je polako smanjivano đubrenje stajnjakom.
“Smanjivan je i stočni fond, pa od dva uslovna grla koliko je po hektaru potrebno da bi imali dovoljno stajnjaka mi u Srbiji imamo 0,3 grla stoke po hektaru, što je sedam puta manje u odnosu na potrebe našeg zemljišta za organskim đubrivima. To je glavni, ali ne i jedini razlog opadanja organske meterije u zemljištu”, kaže Vasin.
Zemljište koje nema dovoljno humusa daće manje prinose, a naročito je to izraženo u ekstremnim godinama.
“Zemljište sa dovoljnim sadržajem organskih materija mnogo bolje drži vlagu u uslovima kada imamo dugotrajne suše, a to nam govori iskustvo prethodnih pet godina, a to nas čeka i narednih godina. Zemljište koje ima dovoljno organske materije će se lakše odupreti takvim ekscesima”, kaže Vasin.
Racionalno korišćenje mineralnih đubriva
A kako racionalno koristiti mineralna đubriva da njihova upotreba donese korist, a ne štetu u tome će poljoprivrednim stručnim službama i poljoprivrednicima pomoći stručnjaci iz Švajcarske, kroz projekat SKOPES.
“Đubriva s jedne strane utiču na povećanje prinosa, ali neadekvatna primena može da ima negativne posledice. Zato smo hteli da ovde prenesemo iskustva Švajcarske i Češke. Često se greši i možda smo malo suviše konforni kada primenjujemo kompletna azotna đubriva za jare useve u pred setvi. Ako se to izdeli na više porcija, efekat će biti bolji, bolji će biti prinosi i biće manja mogućnost zagađenja životne sredine”, veli prof. dr Jovan Crnobarac sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Projekat finansira švajcarska Vlada, kroz projekat SKOPES, a odabrana su zemlje istočne Evrope i to s razlogom.
“Istočna Evropa odabrana je jer su u ranijem periodu zemlje tog dela imale drugačiji koncept u đubrenju, odnosno postizanja maksimalnih prinosa, gde se u drugi plan stavljala zaštita zemljišta”, kaže Sokrat Sinaj iz Agroscopa u Švajcarskoj.
Osim Srbije u projekat je uključena Albanija, Azerbejdžan, Češka, a vrednost projekta po zemlji je 50.000 eura.
Izvor: Agronews, RTV
