Ćunda, Dedica, Ćorica, Pikaso, Lav, Margitares – samo su neka od maštovitih imena gusana, koji su od 1986-te godine, od kada se u Mokrinu organizuje Svetsko prvenstvo u nadmetanju gusana, bili pobednici te manifestacije. Ove godine, na guščarskom tronu je bio Rodac, vlasnika Aleksandra Adamova, koji je sa puno emocija pričao o podvigu svog gusana. Nije uspeo, a nije ni želeo da sakrije suze radosnice, ali i ponosa, jer mu je Rodac, kako nam je rekao, u finalu u Ligi seniora, doneo petu titulu pobednika Gusanijade, i predstavio ga kao jednog od najuspešnijih odgajivača gusana u Mokrinu. To je tradicija, koja se u njegovoj porodici neguje već decenijama.
Porodica Adamov provereno gaji samo šampionske gusane
Rodac je u ovoj takmičarskoj sezoni imao tri izuzetno duga nadmetanja. U polufinalu je zabeležio nadmetanje dugo 13 minuta, pobedivši Ljuboju. U četvrtinifinalu je nakon 19 minuta pobedio starog i prekaljenog Makota Nagana, a u prvom kolu mladu nadu, guska Bobija Marjanovića. Ove godine imao je oštrog protivnika, šestogodišnjeg guska Koronu, kojem je ovo bila druga takmičarska sezona. Nakon 11 minuta ljute borbe, Rodac je uspeo da natera u beg Koronu, i ušao je u red odabranih i veličanstvenih. Aleksandar kaže da je pobeda izvojevana, delom i zbog činjenice što je Rodac proteklih godina već prošao „sito i rešeto“, te je iskustvo bilo njegov glavni adut. A do takvog kvaliteta, dolazi se uz mnogo truda i rada.
Stroga selekcija vrši se od trenutka kada se guščići izlegu, uz poznavanje genetike njihovih roditelja, objašnjava nam Aleksandar. Već tada se mogu prepoznati veliki borci, ali ne i pobednici, na tome se mora raditi, dodaje ovaj poznati guščar. Rodac, koji je dobio ime jer podseća na rodu i ima hod poput tih dugonogih ptica, ima maksimalnu negu i pažnju od svih članova porodice. Formula za uspeh je, kako nam otkriva Adamov, jednostavna – dobra hrana, nega, treninzi u vidu svakodnevnih šetnji, ali i ljubav, to su osnovni preduslovi za stvaranje šampiona.
Njegovi sinovi, Dragomir i Lazar, koji su ponosno držali pehar u rukama, kažu da sa svojim gusanima provedu i po nekoliko sati dnevno, a nakon šetnji sokakom, sledi temeljno kupanje i odmor tih žutokljunaca. Aleksandar Adamov je jedan od najpoznatijih i najuspešnijih mokrinskih guščara. Njegov gusak, Acika, višestruki je šampion „Gusanijade“, a sa 22 –e godine, ujedno je i najstariji u selu. Dok ga je držala pobednička euforija, uz širok osmeh nam je rekao da iz njegovog dvorišta provereno dolaze samo prvaci.
Acika i Četkica najstariji mokrinski gusan i guska
Inače, 36 –ta “Gusanijada” protekla je uz veliki broj gostiju, koji su se još u deset časova okupili na Guščarskom trgu, kako bi bodrili svoje favorite na tzv. beloj koridi. Prema rečima glavnog organizatora i promotera ove svetske manifestacije, predsednika Udruženja “Belo pero” ili kako u Mokrinu češće kažu “Belo PerE”, Živice Terzića, inače, uzornog proizvođača mleka, ali i uzgajivača gusana, mokrinskim šorom, ove godine je prodefilovalo 107 guskova, koji su se, od sredine decembra, nadmetali do finala u tri uzrasne kategorije: 34 seniora, 28 dvogodaca i 45 juniora. Svi su se izlegli u Mokrinu, što je i glavni preduslov za učešće na tom takmičenju.
U žicom ograđenoj areni, kljunove i krila, ukrstili su i juniori, jednogodci. Iako je gusak Lazara Adamova – Žućko, imao naporan put do finala, sreća mu je bila naklonjena, i u finale je ušao u top formi i u punom takmičarskom elanu. U kategoriji dvogodaca, Srećko, Save Terzića, ovoga puta nije imao dovoljno takmičarske sreće, uprkos snažnoj volji za dokazivanjem. Poražen je od Mistrala, koji je maestralno pobeđivao svoje protivnike i zasluženo stigao do finala. Srećko i Mistral su, prema rečima organizatora, u ring ušli sa vanserijskim genetskim kodom, njihovi preci, takođe su bili šampioni, i vrhunski mokrinski guskovi, te ne čudi da je njihova borba izazvala najveće interesovanje mnogobrojne publike.
Kako su istakli organizatori, prisutni su uživali i u revijalnom delu manifestacije, odnosno u netakmičarskim disciplinama.Tako su improvizovanom pistom prodefilovali, sada već penzionisani šampion, Acika, trostruki uzastopni šampion, koji dostojanstveno stari, i veoma lepo nosi svojih 22-e godine. Uz njega se šepurila i 25-ogodišnja Četkica, koja je, prema evidenciji, najstarija guska u Mokrinu.
Gusanijada upisana na evropsku turističku mapu
Zanimljiv je podatak da guščiji život može trajati dvadesetak godina, retki su primerci koji uđu u treću deceniju. Najveći gusak, koji ima 11 kilograma mišićne mase, stigao je iz dvorišta Dušana Kovačića, nimalo slučajno nazvan Bobi Marjanović, a, iako nije zvezda meksičkih telenovela, Rosalinda je bila istinska zvezda mokrinske Gusanijade, ona je zvanično, sa 13 kilograma, najteža guska u tom selu. To laskavo priznanje osvojila je prvi put, u izuzetno oštroj konkurenciji.
Nadmetanje guskova u Mokrinu, kako guščari godinama ponavljaju, nije borba na koju se ovi beli pernati vitezovi prisiljavaju. Njihova borba je posledica prirodnog nagona i potrebe da svaki gusak očuva svoje jato, za šta im je potrebna podrška gusaka, koje ih bodre, poput publike u sportskim takmičenjima. Zahvaljujući čuvarima tradicije guščijih nadmetanja, Udruženju „Belo pero“ iz Mokrina, ovo neobično takmičenje, registrovano je u Unesku, a manifestacija je upisana i na evropsku turističku mapu. Traje već 36 godina, a sudeći po entuzijazmu Živice Terzića, predsednika Udruženja, i ostalih članova, leteće perje u Mokrinu još dugi niz godina.
