Zakonom o budžetu za 2025. godinu za poljoprivredu je opredeljeno rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini 7,5% državne kase. Ipak, ovu godinu nezadovoljni poljoprivrednici završavaju protestima, dok su cene hrane u novembru, prema FAO indeksu, dostigle svoj maksimum u protekle dve godine.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je u 2024. godini Srbija ostvarila veoma loše proizvodne rezultate, a poražavajući su bili i rezultati popisa poljoprivrede. “Prema popisu, imamo na raspolaganju oko 6,5% manje korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Takođe, u stočarstvu imamo pad od 20% po uslovnom grlu, pri čemu je pad u svinjarstvu oko 32%”, kaže Galetin.
Sa aspekta tržišta, 2024. je bila godina relativno stabilnih niskih cena svih bazičnih poljoprivrednih kultura.
“Bez obzira na to što su naši poljoprivrednici imali jedan relativno dobar agrarni budžet za 2024. godinu, ipak su imali značajne proizvodne, a samim tim i ekonomske gubitke. I to ne bio veliki problem da se ne dešava već treći put u poslednjih pet godina. Sve to je eskaliralo, pa su poljoprivrednici ponovo izašli na ulice tražeći zaštitu od svih okolnosti koje su ih snašle”, smatra Galetin.
Hronični problem kašnjenje isplate podsticaja
Uprkos najvećem agrarnom budžetu za 2025. godinu, on kaže da je hronični problem naše države to što ne isplaćuje na vreme podsticaje. Komentarišući cene hrane, on ističe da je situacija manje-više ista i na globalnom nivou, pa tako imamo jeftine primarne poljoprivredne proizvode, a skupu hranu.
“FAO agregatni indeks hrane u novembru je bio najveći u poslednje dve godine. Struktura ovog indeksa sastoji se iz pet sektora – žitarica i uljarica, mleka, mesa, ulja i šećera. Skoro svi sektori u prerađivačkom delu imali su značajan rast indeksne vrednosti, jedino je indeks primarnih poljoprivrednih proizvoda imao pad, i to ne samo kod nas već globalno”, navodi Galetin. To, kako kaže, znači da se svako fino ugradio u cene proizvoda koji se nalaze u rafovima prodavnica.
Kada je reč o prognozama za 2025. godinu, on ocenjuje da će geopolitičke okolnosti uticati na to da cene primarnih poljoprivrednih proizvoda “idu gore”.
“Donald Tramp će ponovo od SAD napraviti jedno veliko preduzeće kojim će da upravlja kao direktor, što podrazumeva ekonomske ratove sa Kinom i Rusijom. Sve to uticaće da tržište bude vrlo nestabilno, što dovodi do rasta cena. Stari obrazac na bazi ponude i tražnje vratio se na velika vrata i sve više utiče na formiranje cena, za razliku od prethodne dve-tri godine”, zaključuje Galetin.
