29 novembar, nekada Dan republike, simbol zajedništva, radosti i posebnih običaja, veliki praznik, neradni dan i pravo vreme kada su ljudi iz gradova dolazili kod svojih bližnjih na selo da pripreme meso pred nastupajuću zimu. U narodu odomaćen naziv „svinjokolj“ jeste svojevrsni srpski narodni običaj spremanja svinjskog mesa i mesnih prerađevna pred zimu u domaćoj radinosti, uz pomoć rođaka i prijatelja, praćen svečanom gozbom svih učesnika. Danas se porodica sve ređe okuplja oko kulta zvanog sto, o okupljanju familije i prijatelja za ovakve i slične datume sve ređe se čuje. Međutim tragom tradicije i priča koje podsećaju na prošla vremena posetili smo grupu prijatelja u Bečeju koji ne odustaju od vojvođanskih običaja.
Nedeljko Vasić i sam potvrđuje da ne odustaje od tradicije te i sam svako jutro započinje doručkom, slaninom ili čvarcima pogačom i lukom, i ovih poslednjih meseci kao i na dan snimanja na stolu se priprema sve za predstojeću zimu
Nedeljko priča da se svake godine okupi grupa prijatelja njih oko petnaestak , od ranih jutarnjih sati te se uz dobro druženje a kasnije i tamburaše pojede i oko 100 kilograma svinjskog mesa.
Okuplanje, tradicija, sećanja i druženje
Jedan od organizatora i domaćin skupa je Milan Sekulić iz Bečeja koji kaže da je svrha okupljanja njegove generacije pored sećanja na lepa prošla vremena, druženje. Svinjokolj nije jedini dan kada se oni okupe, bude tu i druženja bez velikih povoda, bitno je okupiti se u dobrom duhu i veselju, povod se uvek nađe.
Ovde niko ne priča o dobrom i lošem holesterolu, dobra energija i priče kako se nekada obeležavao ovaj period lebde u bečejskom vazduhu koji miriše na sveže kobasice i čvarke
Sa svakim zalogajem domaće hurke, sveže pečenog mesa i toplih čvaraka, vraća se i duh tih prazničnnih dana koji je spajao istoriju, porodicu i običaje za zajedničkim stolom.
Podsetimo statistika kaze da se od 2018. do 2023. broj grla životinja znatno smanjio, u našoj zemlji za čak 30 odsto. Danas, kada godišnje uvezemo više od 40.000 tona svinjetine, običaj svinjokolja zadržao se kod domaćina, pravih poljoprivrednika i stočara koji ne odustaju ni od tradicije ni od domaćih sušenih prerađevina.
