Podaci govore da u Kusovcu ima 35 domaćinstava. Prosečno u svakom je po četiri člana. U selu se kupus gaji na oko 100 hektara, a sa svakog prinos je oko 80 tona. Gruba računica pokazuje da se po glavi stanovnika ovde proizvede 57 tona. Zašto gaje baš kupus?
U gružanskom selu Kusovac, kod Knića ima tek 35 domaćinstava. Malo selo pokraj reke Gruže najpoznatije je po kupusu. Imaju sreću pa je dosta mladih ostalo i zasnovalo porodice. Na nasleđenoj zemlji uglavnom su povrtari. Ali, nema gazdinstva u kome se ne sadi bar jedan hektar kupusa. Tajna je pomalo u odgovarajućem zemljištu, podneblju, blizini reke Gruže i jezera, ali najveći udeo u njihovoj odluci je – siguran otkup.
„Komšija je još odavno počeo preradu, odnosno kiseljenje kupusa. On je svoj posao razvio, pa ga prodaje i u Srbiji i u inostranstvu. To za nas proizvođače iz celog sela, pa i iz okolnih, znači siguran otkup i većinu poljoprivrednika je baš to povuklo da ga sade gaje. Da moramo da se smrzavamo po pijacama i da krčmimo na kilo, ne verujem da bi ovoliko svi sadili“, kaže Nenad Marković iz Kusovca.
Prinos 80 tona po hektaru, siguran otkup po 14 dinara
Marković gaji kupus na četiri hektara. Porodična proizvodnja počela je pre oko 20 godina, a Nenad je nastavio. Cenom od 14 dinara (12 centi) koju dobija prodajom, takoreći na kućnom pragu, više je nego zadovoljan.
„Skoro sva domaćinstva gaje kupus. Važni su nam siguran plasman i otkup u firmi koja se nalazi u ovom selu“, napominje ovaj proizvođač.
Nenad ove godine očekuje prinos i do 80 tona po hektaru. Sačuvao je zasad od bolesti, a njive su mu blizu reke, te nema problema sa navodnjavanjem kada su sušne godine. Grad je na svu sreću zaobišao imanja u Kusovcu i sela u okolini Gružanskog jezera, koja su takođe veliki proizvođači kupusa. Neka sela, međutim, nisu bila te sreće, te su ledenice pre dve tri nedelje uništile odavno formirane glavice kupusa.
Agrarni budžet – 33 miliona dinara
U opštini Knić kažu da se bore kupovinom dodatnih protivgradnih raketa i dodatnim plaćanjem strelaca. Postavili su i dve agrometeorološke stanice. Jednu baš u Kusovcu, a drugu u Čestinu, kako bi na vreme bili uočeni gradonosni oblaci. Poljoprivrednicima u Kniću, pa i čuvenim proizvođačima kupusa, državni činovnici jedino što mogu je da pomažu subvencijama.
„To je logično, jer mi smo pretežno poljoprivredna opština. Kusovac jeste specifično selo, ali imamo i vrsne voćare, stočare i ratare koji stvaraju kapital i o njima moramo da brinemo. Mi ovde nemamo fabrike poput onih u gradovima, ali imamo one pod otvorenim nebom. Zato nam je agrarni budžet 33 miliona dinara. Od toga 17 miliona je namenjeno samo za investiciona ulaganja u fizičku imovinu“, kaže Nebojša Arsenijević iz Kancelarije za poljoprivredu u Kniću.
Drugim rečima, to je novac koji je namenjen proizvođačima za kupovinu mehanizacije i izgradnju pogona za preradu. Sa pet miliona subvencionišu bankarske kamate, a četiri miliona dinara je namenjeno protivgradnoj zaštiti. Ostatak koriste za druge potrebe proizvođača. Logika im je, reklo bi se, na mestu.
Izvor: Agronews, Agroklub
