Jabuke se u našoj zemlji gaje na oko 24 hiljade hektara. U poslednje tri godine, prosečna godišnja proizvodnja tog voća je veća od 300 hiljada tona. Na području Sokobanje, koji je do pre par godina bio isključivo ratarsko – stočarski kraj, sve je više zasada pod ovim voćem.
Desetak dana pre berbe, sa saradnicima Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Knjaževcu, obišli smo plantažu jedne od najmlađih voćarki toga kraja, Miljane Jocić, inače studentkinje Više poljoprivredne škole u selu Mužinac.
Na naše pitanje odakle interesovanje tako mlade devojke za voćarskom proizvodnjom kratko nam je odgovorila da joj prija boravak u voćnjaku, a i smatra to poslovnim izazovom i načinom da opravda ukazano poverenje svoga oca koji joj je prepustio brigu o jednom hektaru zasada jabuka sa bezmalo 3 hiljade stabala tog voća. Iako su svi članovi porodice Jocić odrastali u poljoprivrednim krajevima, ona je prva generacija koja će se ozbiljnije obreti u tim vodama.
Odabrano gazdinstvo PSSS Knjaževac
Rukovodeći se isključivo preporukama i savetima Poljoprivredne stručne službe u Knjaževcu, čije su odabrano gazdinstvo, Jocići su svoju proizvodnju jabuka, u protekle tri godine, zasnovali na oko hektar površine, gde su zasađene jabuke zlatni delišes, koji je najdominantnija sorta u Zaječarskom okrugu.
Iako zlatni delišes nije visokootporna sorta, vrlo je tražen, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, te je sve prisutniji na plantažama sokobanjskih domaćina. Za sve one koji se premišljaju šta proizvoditi, a da sama proizvodnja nije zahtevna i ima prođu na tržištu, diplomirani inženjer Živorad Jovanović, koji se tek nedavno priključio novoformiranom timu savetodavaca „Poljoservisa“ iz Knjaževca, preporučuje da, najpre, urade hemijsku analizu zemljišta.
Raduje ga činjenica da su Jocići od samog početka bili otvoreni za sve njihove stručne savete i sugestije te nije iznenađujuće što su stasali u jednu od uzornijih plantaža u knjaževačkom kraju.
Modul integralne zaštite
Jovanović napominje da će i na plantaži Jocićevih biti primenjen modul integralne zaštite jabuke, krompira i kupusa. On dalje pojašnjava da taj modul, koji je već pokazao dobre rezultate na drugim gazdinstvima, podrazumeva komplet usluga, kojom bi se ostvarila integralna zaštita useva uz što manju upotrebu pesticida. Korist proizvođača je, kako napominje ovaj zaštitar bilja, višestruka a ogleda se u zdravijim namirnicama i ekonomskoj uštedi.
Diplomirani inženjer za voćarstvo, Sanja Čokojević iz „Poljoservisa“ u Knjaževcu, koja ovu mladu poljoprivrednicu usmerava od samog podizanja zasada, ističe da je njihova saradnja vrlo plodonosna kakve su i godine za njima. Uspešnoj i plodnoj godini nadaju se i sada a njene su prognoze pozitivne i obe imaju razloga za zadovoljstvo.
Prisećajući se prethodnih godina, Čokojevićeva navodi da su se susretali sa neujednačenošću plodova ali su ove godine, kako navodi, nakon ručne prorede plodova, došli do boljeg kvaliteta i prema procenama berba će biti sredinom septembra, najkasnije do kraja meseca.
Saveti stručnjaka
Kada je reč o utvrđenim merama koje obavljaju na njihovoj plantaži, stručna saradnica „Poljoservisa“ ističe da su početkom godine obavili agrohemijsku analizu zemljišta nakon čega su, u dva navrata, obavili prolećno đubrenje adekvatnim đubrivima. Potom je vršena fertigaciona prihrana biljaka uz dodatak mikroelemenata, pre svega kalijuma i kalcijuma, koji su, kako navodi Sanja, neophodni za postizanje dobrog kvaliteta ploda. A do berbe je, kako savetuje Čokojevićeva i druge proizvođače, od ključnog značaja navodnjavanje biljaka, što se kod Jocićevih postiže zahvaljujući savremenim izraelskim zalivnim sistemima kap po kap.
Miljana, njen otac i ujak, koji je zadužen za sprovođenje zacrtanih ciljeva u praksi, strogo se pridržavaju pomenutih preporuka i zadovoljni su tempom napretka svog mladog voćnjaka. Mnogo je lakše primeniti agrotehničke preporuke, nego pronaći sigurnog kupca, primećuje Miljana. Razloge za to ona vidi u nedovoljno razrađenom tržištu što,kako navodi, ne čudi imajući u vidu činjenicu da se u selima oko Sokobanje meštani još uvek pretežno bave stočarstvom.
Dobra cena i siguran kupac
S obzirom na to da je u tom kraju, za sada, još uvek zanemarljiv broj onih koji su se odvažili da se počnu baviti voćarskom proizvodnjom, nisu nezadovoljni cenom od 50 dinara po kilogramu, koju postižu na tržištu, tim pre što imaju sigurnog kupca, što je, kako dodaje Jocićeva, retkost u današnje vreme. Miljana kaže da je, na njihovu sreću, retkost i to da ih gradonosni oblaci obilaze u poslednje 3 godine. Ali ništa ne prepuštaju slučaju.
Na proleće im je u planu podizanje protivgradne mreže, a sve svoje nade polažu u bespovratna sredstva za mlade poljoprivrednike. Srećna je okolnost i činjenica da su tamošnji proizvođači svesni činjenice da samostalno teško mogu da se probiju i održe na zahtevnom tržištu, te već godinu dana uspešno posluje voćarsko udruženje.
Ova mlada poljoprivrednica, svetao je primer iz sokobanjskih krajeva, imajući u vidu podatak da je veliki broj njenih vršnjaka, po završetku fakulteta, svoje uhlebljenje potražilo u nekoj od zapadnih zemalja. Njene ambicije orijentisane su ka tome da postojeću proizvodnju, u godinama koje slede, udvostruči i osavremeni a da joj daleki zapad bude tržište na kojem će se jabuke sa njihovih plantaža rado kupovati.
Opširnije pogledati u prilogu.
