Gubici pčelinjih društava, loša sezona za med i sve prisutniji falsifikovani proizvodi ukazuju na duboku krizu u domaćem pčelarstvu. Podaci pokazuju da je ove godine ugašeno čak 35% košnica – a u nekim krajevima i do 90%.
Srbija je ove godine ostala bez 35 odsto pčelinjih društava, pokazuju podaci organizacije Kolos, koja se bavi monitoringom uginuća pčela. Glavni uzrok gubitaka pčelinjih zajednica su klimatske promene koje, prema rečima stručnjaka, sve više ugrožavaju opstanak oprašivača. Posebno teška situacija zabeležena je u Vojvodini, gde su pojedini pčelari ostali bez čak 90 odsto svojih košnica, navode za Danas iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Oni ističu da se zbog pada broja pčela ove godine očekuje i manji prinos meda. Najmanje će biti bagremovog meda, dok se za lipov i suncokretov med predviđa nešto bolji prinos.
Međutim, klimatske promene nisu jedina prepreka sa kojom se pčelari suočavaju. Iz Saveza upozoravaju da je pčelarstvo u ozbiljnoj krizi i zbog sve učestalijeg falsifikovanja meda. Pčelari poručuju da bi jedino oštrija kontrola tržišta i potpuna zabrana prodaje falsifikovanog meda mogla da spasi domaće pčelarstvo, koje zbog nelojalne konkurencije beleži samo gubitke.
Med i maslinovo ulje među najčešće falsifikovanim proizvodima
Profesorka na Veterinarskom fakultetu u Beogradu Jevrosima Stevanović smatra da se, uprkos ozbiljnim gubicima pčelinjih društava, situacija ne sme tumačiti isključivo katastrofično, jer se stanje značajno razlikuje od regiona do regiona. ”Već sedam godina sprovodim anketu među pčelarima u okviru međunarodnog istraživačkog projekta organizacije Kolos, koji koristi identičnu metodologiju u više zemalja sveta. Naša ovogodišnja anketa pokazala je da je u Srbiji zabeležen gubitak od 35% pčelinjih društava. To jeste više nego prethodnih godina, ali nije 50%, niti se odnosi na sve pčelare“, kaže profesorka.
Prema njenim rečima, iako je bilo pojedinaca koji su izgubili gotovo sve košnice, postoje i oni koji nisu imali nijedan gubitak. Kada je reč o falsifikovanju meda, Stevanović kaže da nema konkretne podatke, ali na osnovu iskustva zaključuje da postoji rizik, posebno kada se med plasira kroz javne tendere, gde najniža cena često odlučuje. ”Oni pčelari koji redovno daju svoj med na analizu i žele da dokažu njegov kvalitet, gotovo sigurno prodaju ispravan proizvod. Međutim, tamo gde je cilj samo da se prođe na tenderu sa najnižom cenom, postoji opravdana sumnja u falsifikate. To je moje lično mišljenje“, navodi ona.
Dodaje da su med i maslinovo ulje među najčešće falsifikovanim proizvodima na svetu i podseća da je oduvek važilo pravilo da se med kupuje direktno od poznatog pčelara.
