„Uzmi kašičicu meda na dan i bićeš zdrav kao dren“ –izreka je koju slušamo od detinjstva. Od prastarih vremena med je, kao osnovni pčelinji proizvod, sve više pobuđivao interes čoveka za njegovu proizvodnju i upotrebu. U početku se koristio kao slatka hrana, a kasnije i kao lek. Tako je interes čoveka za upoznavanje pčele postajao sve veći, te se do savršenstva razvio način bavljenja pčelarstvom, odnosno proizvodnjom pčelinjih proizvoda.
Pčelarstvo je ozbiljan posao, no postoje i ljudi koji se brigom o pčelama i pravljenjem meda bave iz hobija. Ozren Čudić iz Novog Sada, jedan je od njih. Na padinama Fruške gore, pčelari već pet uspešnih godina. Počeo je tako je što je proveo godina kod prijatelja u pčelinjaku, gde je učio posao. Trenutno ima 20-ak košnica, koje se nalaze u Čereviću. To je dobro mesto, kaže on, jer je blizu lipa, blizu je Dunav, a pčelama treba voda, te je to jedna zagarantovana paša.
Do matica Ozren dolazi sam. Jednim delom ih pravi sam, a drugim delom, matice nabavlja do drugih pčelara.
Mere zaštite su, kao i kod svega ostalog u prirodi, važne i za očuvanje pčela. Najveći neprijatelj pčela kod nas je varoa, krpelj koji napada pčele, a protiv njih postoje razni preparati. Kako Ozren kaže, mere zaštite je potrebno spovesti na vreme, te neće ni biti problema.
Tegle pune meda
Kada se zavrnu tegle pune zdravog meda, Ozren ih za sada, kao mali proizvođač, prodaje uglavnom prijateljima i kolegama sa posla. Pored meda pravi još samo i propolis, jer za ostalo nema dovoljno uslova. Za sada ima mali broj košnica, ali se nada da će jednoga dana početi da proizvodi i nove proizvode.
„U pčelarstvu mi se sve dopada. Od samog momenta dolaska na pčelinjak ste okruženi prirodom i košnicama koje u sebi imaju sve što je dobro za čoveka, i posle svakog rada sa njima, čovek se dobro oseća. I ako nisu unele med i ako jesu, i ako je neka bolesna, ako ne lete, uvek kad se završi posao je lepo, tu ako srca! – kaže Ozren.
Često kažemo „vredan kao pčela“. O tome koliko su pčele zaista vredne govori i to da tokom jednog dana jedna pčela obiđe i opraši više od 1000 cvetova. Kao najvažnija grupa oprašivača na svetu, one imaju presudnu ulogu u funkcionisanju prirodnih ekosistema i poljoprivrednoj proizvodnji hrane. Bez obzira što imaju tako važnu ulogu, pčele su danas sve više ugroženije.
„Najveći problem su ljudi, koji ne vode dovoljno računa“, kaže Ozren.
Planovi za budućnost ovog mladog pčelara je da jednoga dana ima veliki pčelinjak negde na Fruškoj gori i da posoa dobro ide.
Osim pčelarstvom, Ozren se iz hobija bavi i gljivama, ali tu priču ostavljamo sa neki drugi put.
Prilog možete pogledati na You tube kanalu Vertigo produkcije.
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije na youtube kanalu Vertigo produkcije.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
