Klimatske promene imaju širok uticaj na poljoprivrednu praksu, povećavajući potrošnju vode za navodnjavanje, emisije azotnog oksida i metana. Osim toga, utiču na degradaciju zemljišta, zagađenje azotom i fosforom, sve je veći broj štetočina, i zagađenja pesticidima.. „Klima Panonija“ jedan je od najvećih projekata trenutno na novosadskom Univerzitetu a rad na njemu poveren je upravo stručnjacima sa poljoprivrednog fakulteta.
Cilj projekta je ublažavanje klimatskih promenau različitim poljoprivrednim oblastima kaže jedan od nosilaca projekta Velimir Mladenov, profesor na Poljoprivrednom fakultetu. „Dobili smo jedan od najvećih projekata na univerzitetu trenutno. Ukupna vrednost projekta je 7,8 miliona evra sredstva koje su nam odobrena od strane EU. Što se tiče naučnih projekata, postoje na nacionalnom nivou, na internacionalnom nivou i naravno ovi Horajzen projekti koji okupljaju više komitenata na širem nivou.“, kaže Mladenov.
Projekat će obuhvatiti četiri celine
Stručnjaci napominju kako će negativan uticaj poljoprivrede na životnu sredinu gotovo sigurno biti pogoršan klimatskim promenama, ali imaju i predloge rešenja. Projekat će obuhvatati 4 celine. Upotreba organske poljoprivrede, agrošumarski deo, deo koji pokriva vode kao i stočarstvo. „Kroz sve ove aspekte mi se bavimo u stvari ublažavanjem klimatskih promena. Kompanija Logineko koja je prisutna na našem tržištu daće neke alate kako će neko drugi moći kasnije da sprovodi mere koje oni sprovode kroz organsku poljoprivredu ne bi li smanjili karbonski otisak i ne bi li na taj način uticali na klimu.
Sa druge strane imamo stočarski deo, a taj deo nam govori na koji način ozonizacijom vode koje krave piju i drugim probioticima možemo da utičemo opet na smanjenje karbonskog otiska, odnosno emisije metana u klimu. U deo koji se tiče voda podrazumevamo sakupljanje, stvaranje prirodnih rešenja, sakupljanje voda iz gradova, korišćenje tih voda kasnije za zalivanje, za navodnjavanje poljoprivrednih kultura. I na kraju imamo taj deo koji se bavi agrošumarstvom, odnosno mi u konkretnim slučajevima radimo, recimo, topole i kupine ili druge vrste bobičestvog voća i onda na taj način stvaramo neku sinergiju u polju, odnosno u tim šumama i zasadima. Smisao svega ovoga jeste da pokažemo raznovrstnost poljoprivrede i da kroz svaki aspekt možemo da se bavimo i borimo protiv klimatskih promena“ objađnjava Mladenov.
Naredni korak je pravljenje aplikacije kroz rešenja iz sve te četiri oblasti. Napraviće se biznis model, te iz njega zadata aplikacija. Tu aplikaciju svaki poljoprivredni proizvođač moći će da koristi i jednog dana da kaže ukoliko hoće da se bavim stočarstvom, a interesuje ga zaštita životne sredine, „ja mogu da koristim ovaj metod koji su ovi ljudi implementirali u aplikaciju“. Ovakva vrsta pomoći očekuje se kroz četiri godine.
Neravomerna distribucija padavina
„Osnovni problem predstavlja to što se nije promenila količina padavina koju imamo, promenila se njena distribucija. Odnosno, mi smo sada, u poteklih nekoliko dana, imali količinu padavina koja bi bila idealno raspoređena na dva meseca. Isto tako funkcioniše i ukupna suma temperatura. To znači da određena biljka, da bi prošla svoje faze koje treba za zrenje , mora da sakupi ukupnu sumu temperatura. Međutim, njoj je idealno da sakupi u tom svom nekom odnosu, da sakupi te temperature i da dozre, ukoliko govorimo o kukurzu, u septembru ili krajem septembra. Zbog toga, što imamo vrlo slabe zime, i onda posle tih slabih zima, prirodno je sasvim da to vreme otopli mnogo ranije nego što je to bio ranije slučaj. To sve dovodi do sužavanja kultura koju mi možemo da gajimo na ovim geografskim širinama. To vidimo na primeru soje koje ima sve manje na našim poljima, a to je pre svega zbog klimatskih promena i zbog toga što se ta suma ukupnih temperatura dosta brzo skupi.
Kukuruz jeste jedan takođe od problema, međutim, kukuruz isto kao i soja, slično kao i soja, ima različite grupe zrenja i moguće ostvariti i dalje neke zadovoljavajuće prinose“ kaže profesor i dodaje da je proteinski sirak, biljka budućnosti, koja donosi mnogo prednosti našim poljima. Ova biljka je po mnogim svojstvima slična kukuruzu i mogla bi u budućnosti da bude njegova alternativa.
Oformljen je i Centar za klimatske promene
U sklopu projekta Klima Panonija oformljen je i Centar za klimatske promene odnosno pokretna laboratorija akreditovana u Briselu. “ Zajedno sa ovim projektom Klima Panonija, akreditovali smo pre godinu dane i Centar za klimatske promene, odnosno Living Lab se zove, pokretnu laboratoriju, koja nam služi kao podloga, da bismo mogli uopšte da radimo ovakve projekte. . Poljoprivni fakultet izuzetno je prisutan u stvaranju ovakvih inovativnih projekata, dodaje on…
Poljoprivredni fakultet je četvrta institucija na Univerzitetu u Novom Sadu po ukupnoj vrednosti dobijenih projekata iz poziva Horajzen Jurop , i na na vrlo zavidnom četrnaestom mestu među 400 fakulteta u Srbiji. Benefite projekta Klima Panonija imaćemo za četiri godine.
Prilog možete pogledati na sledećem linku:
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
