U nastavku naše priče o navodnjavanju, iznosimo neka poređenja sa Evropskim zemljama, koje imaju već dugi niz godina izgrađenu svest o značaju vode i samog navodnjavanja, a koja se direktno ogleda kroz visinu prinosa.
U prethodnom članku, započeli smo priču o navodnjavanju i šta možemo naučiti od Italije, a postavlja se pitanje u čemu je problem kod nas i šta nas sprečava da primenjuje isti model.
Jedan od problema kod nas je taj što nije sprovedena elektrifikacija u selima, pa većina onih koji su iskopali bunare i navodnjavaju imaju visoke troškove za naftu koja pokreće pumpe, a ta nafta nije subvencionisana i ne postoje nikakve povlastice za nabavku ovog derivata u svrhu navodnjavanja.
U Italiji postoje kanali koji datiraju još iz Musolinijevog vremena, oni i danas funkcionišu i kroz njih protiču ogromne količine vode. Svako selo je okruženo nizom kanala koji su toliko čisti da se može kupati u njima. Nešto južnije, u oblasti Ferare prostiru se nepregledni zasadi jabuka, krušaka i trešanja, i baš u tom delu Italije protiče reka Po, iz koje voda stiže do voćnjaka. Italijani koriste tifone, rendžere, mikrorasprskivače, koji kada je potrebno rade danonoćno.
Zapušteni kanali najveća prepreka
Italijanski model je sasvim moguće primeniti i kod nas i visinu njihovih prinosa možemo da dobijemo u Srbiji. Pre toga moramo da naučimo da čuvamo životnu sredinu i ne zagađujemo vodu odlažući u nju svakojaki odpad. Putujući Srbijom neretko možemo da vidimo kanale zarasle u korov, koji su prepuni otpada, uginulih životinja, đubreta, školjki od starih automobila. Moramo da čuvamo prirodu ako želimo od nje za uzvrat nešto i da dobijemo. Od toga koliku svest imamo o očuvanju životne sredine govori i nivo razvijenosti našeg društva. Možda bi rigorozne kazne mogle da nas dovedu u red.
Tek kada savladamo tu lekciju možemo da se nadamo da ćemo se približiti italijanima po rezultatima u poljoprivredi. Za početak, svako bi mogao da počne otpad da odlaže na deponij i u svom selu očisti makar deo kanala, i na taj način pokaže da i mi možemo da budemo deo evropskog društva.
