Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza, grubo narušila tržišnu ekonomiju i stvorila velike zalihe žitarica.
Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura.
Organizacije “Pančevački ratari”, Asocijacija “Agrarni Forum” i udruženje “Građanska Neposlušnost” su navele da je cena pšenice pala sa 45 na 19 dinara po kilogramu i da se tom cenom i prosečnim prinosom ne može postići ni 70 odsto troškova proizvodnje.
“Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo – bankrotiramo. Mnogi ne mogu da vraćaju kredite bankama i tako su došli u dužničko ropstvo, jer im sada banke rasprodaju imanje i poljoprivredno zemljište u bescenje da bi naplatili dugovanja”, navodi se u saopštenju.
Svaka setva ekonomsko samoubistvo
Razlike u cenama i uvoz po damping cenama urnišu našu privredu, tvrde ratari, i dodaju da će zemlja postati zavisna od uvoza. Oni upozoravaju da bi država trebalo da reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke koji su zabranili uvoz ukrajinskih žitarica. ”Poljoprivrednici su svesni da u ovim uslovima više ne mogu raditi, jer daljom setvom žitarica vrše ekonomsko samoubistvo”, kažu oni.
Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, i stvorila velike zalihe žitarica.
“Država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara. Pošto se ovih dana u Skupštini razmatra usvajanje budžeta Srbije – smatramo da agrarni budžet mora biti deset odsto budžeta Srbije – koliko agrar doprinosi stvaranju bruto društvenog proizvoda. Tada bi bilo dovoljno novca za isplatu subvencija ratarima, odnosno direktna davanja od 400 evra u dinarskoj protiv vrednosti po hektaru, kao što je u Evropskoj uniji, odnosno u zemljama okruženja iz EU”, piše u saopštenju.
Izvor: Vreme
