Najblaže rečeno, ratarima ne odgovara cena novog roda, što uključuje i ponudu Robnih rezervi od 40 dinara sa PDV-om. U iščekivanju više otkupne cene, postavlja se pitanje da li će zaista do nje doći.
Novac od pšenice je poljoprivrednicima prvi prihod u godini od koga treba živeti, a i pokriti troškove preskupe setve i proizvodnje. Pa ipak, stiče se utisak da su poljoprivrednici odlučili da ne prodaju pšenicu, bar za sada. Mnogi su je smestili u silose, nadajući se da će se ponoviti prošla godina, kada je trgovanje počelo sa 23,2 dinara, a krajem maja pšenica se prodavala po 48,4 dinara, navodi Ekapija.
Šta kažu agrarni analitičari?
U ovom trenutku, agrarni analitičari procenjuju da je to bio maksimum što se tiče cene i da ista ove godine neće rasti tom brzinom. Agrarni analitičar Branislav Gulan iz Novog Sada kaže da na globalnom nivou ima 790 miliona tona nove pšenice i da je ova količina nešto neznantno veća od prošle žetve.
„Cena pšenice neće puno rasti“, ocenjuje Gulan i dodaje: “Ratarima bi godilo zbog skupih troškova setve, predstojećeg sejanja i zarade da novi rod košta bar 45 dinara, ali su za to, bar sada izgledi mali“, naveo je Gulan za Dnevnik.
Aleksandar Radnelj, poljoprivrednik iz Kaća kaže da niko od ratara iz sela, a i šire nije dobio novac za pšenicu. On naglašava da je ove godine bila velika suša, te da su prinosi loši i da je to jedan od osnovnih razloga zašto pšenica treba da košta 45 dinara.
„S tom cenom imali bi u izvesnoj meri mogućnosti da pokrijemo deo troškova nove setve pšenice u oktobru“, ističe Randelj i dodaje „Onima kojima je trebao novac, dobili su ga od otkupljivača, a za ostatak para čekaće dok žito malo ne poskupi“.
Prijava za Robne rezerve još uvek traje
Na Berzi prijavljivanje za otkup pšenice od strane Robnih rezervi po ceni od 40 dinara još uvek traje. Iako je počelo pre desetak dana, nije se još popunila kvota (31.000 tona pšenice). Stiglo je oko 800 zahteva za prodaju oko 93.000 tona.
Izvor: Ekapija
