Ovogodišnja žetva pšenice u Srbiji završena je početkom jula i donela izuzetne rezultate – po prinosu i po kvalitetu. Ipak, i pored istorijski dobrog roda, otkupna cena i dalje ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje, pa poljoprivrednici tvrde da su na gubitku. ”Uz prosečan prinos, sa cenom pšenice od 21 dinar po kilogramu – kao da ste cele godine radili za nulu“, kaže za naš portal agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Prema njegovim rečima, pšenica je skinuta sa svih parcela do 10. jula, a procene pokazuju da je prosečan prinos 5,5 do 5,6 tona po hektaru – što je najbolji rezultat u istoriji srpske poljoprivrede. Ukupan rod iznosi oko 3,5 do 3,6 miliona tona. Od toga, za domaću potrošnju – pre svega za mlinsku industriju i semensku proizvodnju – potrebno je oko 1,5 miliona tona, pa izvoz raspolaže sa približno 2,5 miliona tona viška.
Kvalitet pšenice je, ističe za N1 Galetin, iznad očekivanja. Domaći standard SRPS prepoznaje tri ključna parametra – procenat vlage, hektolitarsku masu i nečistoće – i oni su u granicama zadovoljavajućeg. I prema mlinsko-pekarskim kriterijumima, koji se odnose na sadržaj proteina i glutena, rezultati su dobri: prosečan sadržaj proteina je oko 12%, dok pšenica sa 12,5 do 13% proteina spada u kategoriju visokog kvaliteta.
”Kada pogledamo ove rezultate, ne bi trebalo da imamo problema sa izvozom“, dodaje on.
Cena pšenice problematična
Iako prinos i kvalitet obećavaju, cena pšenice ostaje problematična. Od žetve do danas, otkupna cena nije prelazila 21,5 dinara po kilogramu, dok nešto kvalitetnija pšenica – sa preko 13% proteina – dostiže 22 do 23 dinara.
”Da bi proizvođač pokrio troškove i ostvario makar minimalnu akumulaciju, cena bi morala da bude 23–24 dinara. Sve ispod toga znači rad sa gubitkom“, objašnjava Galetin.
Ilustruje to konkretnim primerom: proizvođač sa prinosom od 5 tona po hektaru, po ceni od 21 dinar, prihoduje oko 105.000 dinara. Troškovi proizvodnje po hektaru iznose oko 1.000 evra, što znači da proizvođač ostaje u minusu nekoliko dinara po kilogramu.
”Ne možete poslovnu godinu završiti kao da ste radili za nulu. Bolje je tada zemlju dati u arendu nego ulaziti u proizvodnju koja ne pokriva troškove“, zaključuje on.
Ove godine kukuruz skuplji od pšenice
Još jedna specifičnost ove godine je to što je kukuruz skuplji od pšenice – što se retko dešava. Trenutna cena kukuruza (prošlogodišnjeg roda) iznosi 25–26 dinara po kilogramu, što je za 15–20% više od cene pšenice. Od ovogodišnjeg roda kukuruza, međutim, ne očekuju se visoki prinosi, pa su prognoze pesimistične.
”U takvoj situaciji pšenica sve češće završava kao stočna hrana, iako je prvenstveno namenjena ljudskoj ishrani. Koristi se za nadomeštanje skupljeg kukuruza, iako ima nižu proteinsku vrednost“, objašnjava Galetin.
Cena pšenice u Srbiji u velikoj meri zavisi od kretanja u crnomorskom regionu, pre svega od ponude ruske i ukrajinske pšenice. Trenutno se cena u tom regionu kreće od 195 do 200 evra po toni, pa i ispod tog nivoa.
”Ponuda se stabilizovala u odnosu na prve godine sukoba u Ukrajini, ali pritisak na cenu i dalje postoji. Naša cena od 21 dinar po kilogramu i dalje je ispod crnomorskog proseka“, kaže on.
Sezonski pikovi cena pšenice
Pšenica, prema Galetinovim rečima, ima sezonske pikove cena, najčešće krajem novembra i početkom decembra. Globalni prinosi ove godine biće dobri, ali cene zavise i od geopolitičkih okolnosti i logistike.
”Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko logistički problemi mogu da poremete tržište. Prekinuti lanci snabdevanja, blokade luka u Crnom moru, pretnje zatvaranjem Sueckog kanala – sve su to faktori koji mogu iznenada pogurati cenu. Zato je dugoročne prognoze teško davati“, napominje analitičar.
U Srbiji se pšenica gaji na oko 600.000 hektara, a kukuruz na oko 900.000 hektara. Od ukupno 3,4 miliona hektara obradivog zemljišta, gotovo polovina otpada na ove dve strateške kulture.
Iako poljoprivrednici ove godine imaju šta da proslave kada su u pitanju prinosi i kvalitet, bez povoljnije cene njihova računica ostaje ”na nuli“.
