Zarad solarne elektrane gasi se stočarstvo u Krnješevcima. Ministarstvo poljoprivrede i opština Stara Pazova meštanima su takoreći iza leđa potpisali ugovor kojim ustupaju 31 hektar pašnjaka privatnoj kompaniji i to na 30 godina da na njemu izgradi solarnu elektranu.
Još od Marije Terezije, od kada postoje Krnješevci, postoji i ovaj pašnjak, pričaju nam meštani koji ga 300 godina koriste za ispašu stoke. Ali neće još dugo, jer je vlast odlučila da ga u zakup da privatnoj firmi, koja bi na njemu trebalo da postavi solarne panele.
„Teško je stvarno, mislim to ne može da se preživi i ovo kad nam uzmu, kao što su uzeli, još će nam biti teže. Dokle ćemo izdržati, ne znam. Ovim se bavi samo neko ko vole to iz ljubavi, nas tu par. Svaka kuća je nakada imala krave, ostalo je par desetina kuća još koje imaju krave i to je to“, kaže poljoprivrednik Branislav Bursać.
Zašto je baš pašnjak pogodan za stočarstvo, izdat privatnoj firmi?
A činjenica je i to, da u okolini Krnješevaca postoji stotine hektara slobodnog zemljišta, pa čak i 50 hektara državnog, koje je pogodno za izgradnju solarne elektrane. Pa se postavlja pitanje zašto je Opština, polu-tajnom licitacijom odlučila da baš taj pašnjak iznajmi privatnoj firmi.
„Da to država proda, posebno na jedan način, da niko živi ne zna, ni mesna zajednica, u Opštini se prave ludi da ništa ne znaju u šta ja malo sumnjam“, objašnjava meštanin Dragan Trifunović.
Sumnja u dobornamernost vlasti i narodni poslanik, koji je na Odboru za poljoprivredu zatražio poništenje ovog ugovora štetnog po stočare Krnješevaca, ali većina članova nije bila spremna da raspravlja o tome.
„Neko je baš odlučio da na ovim pašnjacima, gde pase oko 400 krava iz Krnješevaca, uradi solarne panele i na taj način potpiše smrtnu presudu tim kravama i smrtnu presudu stočarstvu u Krnješevcima i stočarstvu u Staroj Pazovi, a stočarstvo je najugroženija grana poljoprivrede u Srbiji i evo kako se država i Ministarstvo poljoprivrede odnose prema tome“, kaže narodni poslanik stranke Srce Slobodan Ilić.
Bursać kaže da nemaju vremena da idu da protrestuju, da drže govore i objašnjavaju.
„Da li možemo nešto tu promenuti, ja čisto sumnjam. Ako uspemo, uspemo, ako ne uspemo, živećemo iz bez pašnjaka. Dokle ćemo živeti? Ne znam“, zaključuje.
Pašnjaci su do pre nekoliko meseci bili zaštićeni zakonom, ali je zaštita skinuta, pa na njima sada može i da se gradi. Ovaj pašnjak nastao je tako što su se meštani odrekli svoje imovine u korist sela, a sada će selo morati da ga se odrekne u korist privatnog investitora.
N1
