Da li je poljoprivredniku od važnosti informacija da će agrarni budžet biti 35, 43, 52 ili 60 milijardi dinara kada zna da ni u 2019. nema ništa od „plavog“ dizela i da može, opet, da uživa u „blagodeti“ od 4.000 dinara po hektaru?
Radost u kući Nebojše Radića u Bačkom Brestovcu. Stiglo rešenje od Ministarstva poljoprivrede o subvencijama za tovne svinje. Za 2017. godinu. Čeka se isplata više od 130.000 dinara. A za 2018. – videćemo. Evo, približava se i 2019. Naravno, ovo „radost“ je sa golemom dozom cinizma i crnog humora. Ali tako je kod našeg naroda. Kada je najteže – okreni na šalu.
Seljake će i u 2019. nastaviti da „žulja“ nedostatak „plavog dizela“. U Ministarstvu poljoprivrede su elegantno „vruć krompir“ prebacili u dvorište Ministarstva finansija. Inače, agroekonomisti su izračunali da seljaci godišnje na potrošeno gorovo plate akciza i pdv-a u iznosu od više od 30 milijardi dinara.
Ministar najavljuje 52 milijarde dinara namenjenog agraru. Očekuje se i da skupštinska većina podrži taj predlog. Naravno, u ovu masu su uračunata i prenesena dugovanja iz ove i prethodne godine. Neki od upućenijih procenjuju da je reč o sedam milijardi dinara, ali za sada se to pouzdano ne može tvrditi.
Kada je o direktnim davanjima reč, ratarima ostaje „grandioznih“ 4.000 dinara po hektaru, a slavodobitno se najavljuje povećanje sa 10.000 na 15.000 dinar po grlu za tov junadi.
Važno će biti i koliko će proći od usvajanja budžeta do donošenja uredbe o trošenju novca namenjenog agraru. Da podsetim da je ove godine prošlo 60 dana.
Kada Skupština usvoji budžet, videćemo da li će deo namenjen agraru biti kao i predhodnih godina manji od zakonom zagarantovanih pet odsto.
A naš sagovornik sa početka priče, Radić, u sezoni svinjokolja nedavno je prodao 50 tovljenika po ceni od 140 dinara po kilogramu. Ukršta jorkšir krmače sa landras nerastovima. Tovi od 153 do 160 dana. Prosek tovljenika za taj period je 109 kilograma. Mesnatost je iznadprosečna. Sam proizvodi stočnu hranu. Izuzetan je i u ratarstvu, a to potvrđuju i ovogodišnja proizvodnja kukuruza na pojedinim parcelama od 16 tona po hektaru (sa 13,89% vlage), pet tona soje po hektaru ili osam tona pšenice. Sve to nije dovoljno za značajniji pozitivan bilans na kraju godine. Rezultat – smanjenje sa 15 na 10 krmača u oboru. Jasna poruka kreatorima agrarne politike.
Izvor: Agronews, Agroklub
