Godina za nama ostaviće dugoročne posledice

0
67
seoski put atar
Foto: Pixabay

Godinu koju smo upravo ispratili biće upamćena kao jedna od najturbulentnijih za poljoprivrednike širom sveta, ali i za domaći agrar.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Rat u Ukrajini je poremetio lance snadbevanja, a za pojedine poljoprivredne grane, kao što je voćarstvo, zatvorio je potpuno određene delove izvoznog tržišta.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da će cene hrane zavisiti prvenstveno od trajanja krize i rusko-ukrajinskog sukoba. On navodi da su se promenili akteri na svetskom tržištu, posebno kada su u pitanju žitarice i uljarice.

Adama Sultan 1120x180

„U potpunosti se promenila struktura izvoznika i percepcija tražnje. Naravno, uvozno zavisni kupci su požurili na tržište i prave veliki pritisak da bi obezbedili svoje zalihe. Dakle, kompletna slika se u velikoj meri izmenila i tek ćemo videti koliko će duboke i dugoročne promene proizvesti na tržištu hrane”, kaže Galetin u razgovoru za Biznis.rs.

Enormni rast cena pšenice, kukuruza i suncokreta

Agroekonomista Milan Prostran navodi da je početkom prošle godine došlo do enormnog rasta cena pšenice, kukuruza i sunockreta.

pylon galenika jan 023

“Početak godine je svim privrednicima i državi stvorio veliki problem kako se snaći u uslovima ratnih događanja između dve države i proizvođača hrane koji čine 30 odsto ukupne svetske proizvodnje osnovnih sirovina. Našim poljoprivrednicima je bila potrebna pomoć da se snađu u takvim uslovima”, ističe Prostran.

PROČITAJTE I...  Najavljena skupština udruženja odgajivača ovaca Srbije

Država je zabranila izvoz da bi se nešto brže i više zaradilo, ali je istovremeno ograničila rast cena šest osnovnih životnih proizvoda.

KWS banner 728x90

Dobar rod pšenice, ali loš kukuruza

Kako navodi Prostran, rod pšenice je bio dobar, kao i ranog voća. Međutim, suša je devastirala kukuruz, koji je vodeća ratarska kultura i čini 17-20 odsto ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

U 2021. godini prinos kukuruza je iznosio šest miliona tona, dok je u 2022. to bilo nešto više od četiri miliona tona, što je poljoprivrednike ostavilo bez značajnih prihoda.

Još jedna sporna jesenja setva

Iako su vremenski uslovi bili pogodni, na mineralnom đubrivu se i dalje štedi, a skromnija je i obrada zemlje usled visoke cene goriva. Ovu jesen je obeležilo i masovno korišćenje semena sa „tavana“ umesto deklarisanog.

Veliki pad stočarske proizvodnje

“Ono što je na mene ostavilo posebno negativan utisak je veliki pad u stočarskoj proizvodnji. Taj pad je doveo do visokih cena mleka i mesa, pre svega svinjskog”, ocenjuje Prostran.

PROČITAJTE I...  Suzbijanje divljeg sirka

Agroanalitičar Branislav Gulan posebno ističe velike probleme u stočarstvu, kao i da je jedan od razloga za takvo stanje to što novac od subvencija nije stigao do onih kojima je bio namenjen.

“Agrarni budžet je iznosio oko 400 miliona evra u 2021. godini, što je bilo sasvim dovoljno da se stvori novi stočni fond, pa bi se smanjio uvoz mesa lošeg kvaliteta. U prošloj godini uvezeno je oko 300.000 prasića”, naglašava Gulan.

Izvor: Biznis.rs

Prethodni tekstPotočarka – prijateljica mladosti, hrana i lek
Sledeći tekstZašto dolazi do oslabljene otpornosti VOĆAKA na MRAZ

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime