Dok stočari ulažu u modernu opremu i rasplodna grla, spor tempo izdavanja dozvola za uvoz genetike i neusklađeni propisi sa EU i dalje koče razvoj domaćeg ovčarstva.
Romanovska ovca, jedna od najplodnijih rasa na svetu, potiče iz Rusije, a selo Gibarac kod Šida može da se pohvali šampionskim grlima. Na farmi porodice Trifunović danas ima gotovo 200 ovaca – romanovskih, il de frans i safolk. Ovog leta, od svega 16 ovaca, stiglo je čak 54 jaganjaca, što je rezultat koji retko ko u Srbiji beleži.
”Želeli to da priznaju ili ne, ovčari nikada bolje nisu živeli – nijednom nije ostala puna štala. Možda se vuna više ne prodaje kao nekada, ali zato ima potražnje za jaganjcima i rasplodnim grlima. Onaj ko se bavi kvalitetnom genetikom, taj nikada nema viška robe. Da bi se živelo od ovog posla, potrebno je imati oko 100 ovaca, ali i pratiti inovacije“, kaže za portal Biznis.rs Aleksandar Trifunović, koji je prvi u Srbiji nabavio višenamensku mašinu za šišanje, sečenje papaka i vakcinaciju.
Subvencije jače nego u regionu, ali konkursi problematični
Subvencije su, kako kaže, veliki vetar u leđa za stočare, i u Srbiji su veće nego u zemljama okruženja.
”Kod nas su 10.000 dinara po ovci, što je oko 85 evra, dok su u Hrvatskoj deset puta manje – oko osam evra. Oni, međutim, imaju druge olakšice, poput lakšeg uvoza jer su u EU“, objašnjava on.
Problem vidi u sistemu bodovanja konkursa, koji često nije pravedan, kao i u poistovećivanju stočara i ratara prilikom zakupa državnog zemljišta. ”Sumnje u nameštanje konkursa mogu da odvrate mlade stočare od ovog posla“, upozorava Aleksandar.
Genetika od interesa i za farmere i za državu
Trifunović ističe da genetika nije samo pitanje profita, već strateški interes države. Zato apeluje da se dozvole za uvoz rasplodnih grla izdaju brže i da Srbija prizna vakcine koje se koriste u EU.
Saradnju je uspostavio sa farmama iz Češke, gde ima pravo da svake godine bira potomke novih grla. ”U Francuskoj sam prošlog avgusta, od Žan Luka Beržera, jednog od najvećih uzgajivača il de frans ovaca na svetu, kupio ovna koji je bio četvrti na tamošnjem sajmu i četiri ženke koje su osvojile prvo mesto – sve zajedno za gotovo 10.000 evra. Dogovorili smo i preuzimanje 110 grla i pet ovnova, ali dozvolu za uvoz nisam dobio ni posle godinu dana. To je velika nemarnost“, kaže on.
Isti problem ima i sa uvozom šampionskih grla safolka. ”Takav ovan nikada nije došao u Srbiju – ni toliko skup, ni toliko kvalitetan. Sa svim troškovima, vredi više od 8.500 evra. A ja ne uvozim klaoničnu robu, već genetiku koja treba da unapredi naše ovčarstvo. To jeste i u interesu države“, ističe Trifunović.
Ministarstvo: zabrane nisu administrativne, već zdravstvene
Na pitanja o zabrani uvoza životinja i proizvoda životinjskog porekla, u Ministarstvu poljoprivrede navode da se promet obavlja u skladu sa epizootiološkom situacijom i međunarodnim propisima.
”Mere zabrane nisu administrativne, već dinamične, i zavise isključivo od prisustva zaraznih bolesti koje se mogu preneti u našu zemlju“, ističu u Ministarstvu.
Zabrane se odnose na bolesti kao što su slinavka i šap, kuga malih preživara, boginje ovaca i koza, kao i bolest plavog jezika. Podsećaju da su u 2024. godini slinavka i šap zabeležene u Nemačkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, ali da je trenutno zabrana na snazi samo za Slovačku, jer su druge zemlje povratile slobodan status.
Između birokratije i tržišta
Dok stočari poput Trifunovića ulažu u znanje, genetiku i tehnologiju, administrativne prepreke i sporo izdavanje dozvola i dalje usporavaju razvoj sektora. ”Genetika nije luksuz, već budućnost, jer bez dobrog rasplodnog materijala nema ni konkurentne proizvodnje“, zaključuje Trifunović.
