Prvi put posle Drugog svetskog rata Srbija će imati kompletan spisak državne imovine. Za sada, jedino je potpuno popisano poljoprivredno zemljište. Država poseduje 470 hiljada hektara zemljišta. Međutim, zakupci kažu da se u nekim delovima Srbije čak polovina zemljišta ne koristi, jer nije obradivo. Državna revizorska institucija je predala svoj izveštaj. Poljoprivrednici su ponudili rešenje.
Evidenciju vodi nadležna republička Direkcija za imovinu i drugi organi, a Uprava za poljoprivredno zemljište ima jedinstven registar. U njemu piše da je država vlasnik oko 395 hiljada hektara zemljišta koje daje u zakup. U državnoj svojini je i 75 hiljada hektara pašnjaka, a oni su dati selima na korišćenje. O efikasnosti korišćenja tog zemljišta objavila je izveštaj Državna revizorska institucija (DRI).
Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz Sečnja kaže da su predložili ministarki poljoprivrede da se zemljište koje nije obradivo izda na 10 do 15 godina poljoprivrednicima, za nula dinara. Na taj način neko bi uzeo to zemljište i priveo ga kulturi. Ovako, kako kaže, niko neće da ga uzme jer nema ekonomsku računicu.
35% državnog poljoprivrednog zemljišta se ne obrađuje
„Od raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za davanje u zakup i na korišćenje, ugovorima je data površina od 264.929 hektara, dok je zemljište koje nije dato u zakup i na korišćenje, a koje je neobrađeno, 35 odsto“, navodi DRI.
Na izveštaj revizora, sa dva prigovora, reagovala je Uprava za poljoprivredno zemljište. Ne spore navode o 30 odsto državne zemlje koja nije u zakupu, ali spore sve drugo.
Branko Lakić iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava da se tu radi o zemljištu koje po svojoj prirodi i po definiciji zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste neobradivo poljoprovredno zemljište i čija obrada, u smislu korišćenja kao oranice, jeste zakonom strogo zabranjena.
„Državno zemljište nudimo putem digitalnih aplikacija, koje garantuju maksimalnu transparentnost postupka i nemogućnost bilo kakvih nezakonitih uticaja sa strane na zakonito sprovođenje postupka. I upravo to je animiralo poljoprivrednike, mi sada imamo rekorde površine u zakupu, naročito u ovom procentu, 70 odsto zemljišta je u zakupu“, ističe Lakić.
Vukašin Baćina napominje da je pre uvođenja elektronskih licitacija bilo velikih problema, pošto su lokalne samouprave imale prostora za korupciju, što se, kaže, i dešavalo. To što je sada uvedeno je dobro za sve poljoprivrednike. Kako Baćina navodi, sada poljoprivrednici imaju pristup svim parcelama i cenama, a njihovu cenu koju ponude elektronski znaju samo oni sve do dana otvaranja ponuda.
Od državnog zemljišta koje se ne daje u zakup je i 68 hiljada hektara pašnjaka i 25 hilljada hektara u zaštićenim područjima.
Izvor: RTS