Iz ličnog iskustva: Uzgoj borovnice i prerada u organske sokove

0
441

Posetili smo proizvođače borovnice koji mogu biti dobar primer porodičnog agrobiznisa, jer kada sloga vlada porodicom, svaki posao ide mnogo lakše, a dobre ideje dolaze same po sebi. Razmišljajući čime bi mogli da se bave, članovi složne porodice, koja živi nadomak Kraljeva, doneli su pre par godina odluku da zasnuju moderan zasad borovnice. Ideja je bila da svi ukućani budu uključeni u posao i da svako ima svoje zaduženje. Kada su tu zamisao sproveli u delo, uvideli su da su doneli pravu odluku.

Orius 1120x1080

Poslednjih godina u Srbiji sve više raste interesovanje za podizanje zasada borovnice, naši proizvodjači  su uvideli značaj ove kulture, njenu visoku vrednost na jedinici površine, kao i ekonomsku sigurnost koju borovnica donosi.

Karakteristike borovnice sorte Djuk

Na nešto manje od 2 hektara zastupljena je sorta Djuk, koja je ovog leta donela veoma dobar rod. Borovnica sorte Djuk je veoma cenjena zbog postojane rodnosti, čvrstine i intezivno plave boje bobica. Ovo je sorta ranog zrenja i srednje krupnih plodova bobica. Cveta kasnije zbog čega izbegava opasnost od poznih prolećnih mrazeva.

Agil 1120x180

Kada je reč o otkupu, naš sagovornik kaže, da nije bilo problema, jer za kvalitetnom robom uvek postoji velika tražnja.

PROČITAJTE I...  Kuća BLATARA stara preko 300 godina i uzgoj BOROVNICE u Braničevu

Od početka do kraja berbe cena u otkupu je varirala, ali i sa cenom od 4 evra po kilogramu, bilo je lepe zarade. Da podsetimo, kada je berba počela cena je bila 6 evra po kilogramu, da bi kasnije ona padala kako je berba odmicala. Jedna od najvažnijih agrotehničkoh mera prilikom uzgoja borovnije jeste pravilna rezidba. Pravilno orezana biljka borovnice daje manje plodova, ali su oni krupni , prvoklasni i pogodni za upotrebu.

Jedan deo zasada borovnice podignut je na bankovima, dok je drugi deo zasada u saksijama. Naš sagovornik nam je ukazao na prednosti i mane jednog i drugog uzgojnog oblika.

Cela porodica učestvuje u proizvodnji

Nenad je zadužen za plasman robe, njegova supruga je nadležna za papirologiju i administraciju, otac i majka takođe pomažu u poslovima, dok je najmlađi član porodice, mali Nikola, redovan u berbi.

Kada je reč o radnoj snazi, tu nije bilo većih problema. Ljudi su se rado odazvali da dođu na berbu. Dalji planovi će se kretati u pravcu zasnivanja nekih drugih voćnih vrsta.

PROČITAJTE I...  Robot skupljač izazvao oduševljenje

Zaokružen proces proizvodnje

Porodica je želela da zaokruži celokupan proces proizvodnje i da pokrene preradu organskih sokova. Osnovna zamisao je bila da se iskoriste i onu najsitniji plodovi koji ostanu tokom berbe neupotrebljeni.

Iz ovog pogona izlaze najrazličitije kombinacije zdravih kašastih sokova kojima je prethodio proces pasterizacije. Zbog izuzetnog ukusa obližnje komšije donose svoje voće koje se ovde uslužno prerađuje u najukusnije sokove bez dodatog šećera.

Naši domaćini su pravi primer kako sloga kuću gradi donoseći prosperitet u poslovnom i svim drugim aspektima života.

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornik Nenad Marjanović, voćar iz sela Dragosinci

Prethodni tekstSvaki treći hektar državnog zemljišta niko ne obrađuje
Sledeći tekstNajavljeni novi protesti nezadovoljnih stočara

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime