Potočarka (Nasturtium officinale) je jedna od najlekovitijih bijaka. Mnogi stari narodi koristili su je u ishrani i lečenju zdravstvenih problema, a sam Hipokrat, otac medicine, mnogo je cenio ovu biljku.
Potočarka je široko rasprostranjena i može se naći gotovo po čitavom svetu, mada je poreklom sa područja Evroazije. Reč je o biljci koja se koristi kao hrana i kao lek. Može da se bere u prirodi ili da se uzgaja. Vrlo je zahvalna salata za zimsku upotrebu. Ime je dobila po tome što uglavnom raste u divljini uz obale potoka i sporijih reka. Raste uglavnom u vodi.
Ima pikantnu aromu, pomalo groči, a mladi listovi su prepuni vitamina, kalcijuma, grožđa i joda. Potočarka sadrži više gvožđa od spanaća i više vitamina C od limuna.
Preporuka je da se koriste sveži listovi ili da se suše, jer termičkom obradom gube lekovita svojstva. Ukus listova podseća na rotkvicu i gorušicu, a ljutina se gubi brzo. Naseckanim listićima začinjavaju se salate, supe, pečeni krompir i namazi kojima je osnova svež kravlji sir. Koriste se kao začin za salate pikantnog ukusa, za sosove, za sendviče u kombinaciji sa vlašcem, kuvana jela, omlet. Može se dodati i pečenjima ili koristiti kao pikantna zamena za peršun u supama i čorbama.
Lekovita svojstva potočarke
Kod starih Grka, Egipćana i Rimljana bila je poznata kao snažno sredstvo za vraćanje energije. U Egiptu su faraoni propisivali svojim slugama sok od potočarke kako bi održali snagu i produktivnost. Persijski vojnici su prema kraljevom naređenju morali konzumirati potočarku kako bi zadržali zdravlje i snagu za marševe i borbu, navodi Priroda na dar.
Brojna su lekovita delovanja potočarke. Hipokrat je veoma cenio ovu biljku i preporučivao je za lečenje bolesti grla, zubobolje, promuklosti… Smatra se hranom koja usporava starenje, te je jednako dobra, a po nekima i bolja od mnogih drugih namirnica koje se primenjuju u ove svrhe.
U narodu poznato je da ublažava bolesti disajnih puteva, pospešuje rad metabolizma, čisti pluća i krv, smanjuje umor i pomaže kod malaksalosti, ublažava groznicu, olakšava reumatske tegobe i još mnogo toga. Takođe, poznato je da sveže isceđen sok jača bubrege, jetru i žuč. Zbog visokog sadržaja kalijuma smatra se korisnom u lečenju kiselosti krvi. Stoga je i posebno efikasna u lečenju ekcema, akni, osipa i drugih infekcija kože.
Biljka čistih voda
Potočarka se može prepoznati dugim peteljkama i malim, okrugalstim svetlozelenim listovima i belim cvetovima s četiri latice, te po oštrom mirisu. U pitanju je višegodišnja biljka koja ima vrežaste stabljike koje puze po zemlji ili površini vode. Ako je u vodi, samo se vide vrhovi stabljika. Adventivno korenje se razvija iz pazuha listova i pomoću njih se biljka učvršćuje za zemlju.
Ukoliko u prirodi naiđete na potočarku možete biti sigurni da je voda čista. Naime, ona nosi naziv i biljka čistih voda, jer raste na izvorima čiste vode, potoka, reka, kao i uz obale jezera. Cveta tokom leta.
Uzgoj potočarke
Potočarka može da se gaji u plasteniku ili na otvorenom, kao i u saksijama. Traži dosta vlage i poziciju gde ima hladovine. Seje se direktno setvom u proleće i u jesen. Može da se gaji i hidroponski.
Berba započinje oko 40-ak dana nakon setve. Uglavnom se seje u jesen, a berba počinje obično početkom decembra. Ukoliko se reže, obnavlja se, pa se mogu imati dve-tri berbe. Nije dobro gajiti je tokom leta, jer tada prelazi u generativnu fazu, odnosno odlazi u cvet i formira seme, a listovi i stabljike otvrdnu i postanu dosta ljuti.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja ili su u pitanju deca, obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Izvori: Priroda na dar, Oro seeds, Agroklub, Biologija
