Savez za imovinu i investicije NALED-a nedavno je na konstitutivnoj sednici, između ostalog, naveo da će se u naredne dve godine zalagati i za brže rešavanje sporova koji se skoro 30 godina vode nad poljoprivrednim zemljištem između zadruga i kompanija koje su to zemljište kupile.
Na području Vojvodine još uvek postoje 23 zemljoradničke zadruge kojima nije vraćena zadružna imovina, po upravnim i sudskim postupcima od kojih većina traje tri decenije. Naime, pojedina društvena poljoprivredna preduzeća su u procesu privatizacije prodata privatnim kompanijama, bez obzira na to što je u momentu prodaje u njihovoj imovini bilo i nevraćene zadržne imovine, koja je trebalo da bude vraćena zadrugama.
Vraćanje imovine zadrugama
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj izjavila je za Dnevnik da sporovi nedopustivo dugo traju i da su zemljoradničke zadruge oštećene za decenije neraspolaganja sopstvenom imovinom, dok sa druge strane, privatizacije ni na koji način ne mogu biti opravdanje za dalja odugovlačenja u vraćanju imovine zadrugama.
– Treba ubrzati rešavanje svih postupaka – to je jedini način – kazala je Jelena Nestorov Bizonji. – Pitanje i jeste u nadležnosti zakona, i to različih Zakona o zadrugama iz 90-tih godina, a bilo ih je više po kojima su pokretani postupci, ali je problem u odugovlačenju postupaka. Društvena poljoprivredna preduzeća su se privatizovala – po različitim propisima, po onom koji je bio na snazi u momentu privatizacije, ali je imovina zadruga ostala nevraćena zadrugama u tim preduzećima jer imovina kada se vrati zadruzi – pripada zadruzi kao pravnom licu.
Ona je istakla da zemljoradničke zadruge potražuju povraćaj značajne imovine, od koje je najvrednije poljoprivredno zemljište, zatim objekti, poljoprivredne mašine i druga oprema.
– Kolika je vrednost te imovine teško je proceniti, ali kada se kaže da zadruge potražuju više hiljada hektara njiva može zaključiti da je reč o izuzetno vrednoj imovini.
