Od 16. marta neplaćeni kućni rad je postao priznati rad. Na snagu je stupio Pravilnik koji propisuje kako da se taj rad vrednuje i izračunava. Takođe, predviđa sticanje prava na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada.
Na snagu je stupio Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, zapravo poslova za čije obavljanje se ne dobija novčana nadoknada – čišćenje kuće, spremanje ručka, briga o deci, nega bolesnog člana porodice, rad na njivi.
Pravilnik je predvideo da osobe koje nemaju zdravstveno osiguranje, a rade neplaćene poslove, konačno dobiju zdravstvene knjižice. Pravilnikom se definiše i da podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada obezbeđuje Republički zavod za statistiku, saopštilo je resorno ministarstvo.
”Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu, što se utvrđuje na godišnjem nivou. Pravilnikom je propisano da lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti”, navodi Ministarstvo za ljudska i manjnska prava.
Poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković smatra da je to jedna od najznačajnijih odredbi u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, da se omogući velikom broju ljudi da se što pre zdravstveno osigura. ”Prepoznajem i intenciju za jednu dugoročnost s obzirom na to da se obračunava neplaćeni rad, da se pominje i Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja da bi moglo kasnije voditi možda i ostvarivanju penzijsko-invalidskog osiguranja i staža”, kaže Janković za RTS.
Prema Evrostatovim preporukama, RZS je pre dve godine uradio Istraživanje o korišćenju vremena na osnovu kojeg će se obračunavati vrednosti neplaćenog rada u kući. Istraživanje je pokazalo da i u Srbiji muškarci obavljaju neplaćeni posao, ali da žene prednjače posebno na selu.
Koje su konkretne benefiti Pravilnika?
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže za Euronews Srbija da Pravilnik u ovom momentu ne znači mnogo, ali predstavlja prvi korak ka socijalnim penzijama za koje se taj sindikat zalaže. Prema njenim rečima, iako se obračunava vrednost neplaćenog posla, novčane nadoknade, odnosno, plate – nema.
Profesor radnog prava Univerziteta u Kragujevcu Bojan Urdarević kaže da odredba koja predviđa da su zdravstveno osigurana lica koja rade neplaćene poslove ne može da se primeni odmah. On ističe da prvo mora da se promeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, pa tek onda oni koji obavljaju neplaćene poslove mogu da računaju da će dobiti zdravstvenu knjižicu.
Novinari Euronews-a su pokušali da stupe u kontakt sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, Ministarstvom zdravlja, ali i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i nisu do objave dobili sagovornika koji b pojasnio kada i kako osobe koje rade neplaćene poslove mogu aplicirati za dobijanje zdravstvenog osiguranja. Nisu dobili ni odgovor da li je u planu izmena Zakona o o zdravstvenom osiguranju.
Izvor: Nova / Euronews