Žensko preduzetništvo u Šapcu

0
157
Agrosaveti---Zensko-preduzetnistvo---Sabac---02

Kada pričamo o ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim sredinama, važno je spomenuti žensko preduzetništvo kao značajan potencijal sela. Naime, veliki broj žena se svakodnevno bavi delatnostima koje su primamljive ljudima i koje bi one mogle itekako unovčiti i na taj način podići kvalitet svog života. Jedna od tih delatnosti svakako su i stari zanati. Tim tragom došli smo do gospođe Branke Mijailović iz Šapca koja u svojoj kući svakodnevno tka razne predmete. Tkanje je zanat koji polako izumire, te je veoma značajno sačuvati ga kao deo naše tradicije. Naša sagovornica je ovaj zanat naučila od majke, još kao devojčica.

Kalif-480-EC-1038x172

“Tkale su one slavonske skute, pa onda džakove, pa su devojke tkale devojačku spremu, peškire za svadbe. Sve su to devojke same radile.”- priča nam Branka.

BASF - Systiva-1068x172px

Tako je nekada bilo, ali se ta tradicija već decenijama ne primenjuje. Sve je manje i žena koje znaju da rade na razboju. Branka godinama nije tkala, ali se vrlo lako prisetila majčinih saveta i koraka. Pre nekoliko godina ponovo se posvetila ovom starom zanatu. Nije lako naučiti. Potrebno je puno volje i upornosti, a pomalo i talenta, dodaje Branka. Kada smo je mi posetili, tkala je krparu, a verovali ili ne, za nju joj je potrebno oko 8 sati rada. Međutim, domaće tržište još ne ceni ovakav trud i rad, kaže Branka.

Kalif-Mega-1038x172

Agrosaveti---Zensko-preduzetnistvo---Sabac---01

“Stranci prepoznaju vrednost ovog ručnog rada i vole našu tradiciju, tako da oni kupuju. Dok naš narod traži jeftinije, pa kupuju kod Kineza itd.” – kaže Branka.

BASF - Butisan-1068x172px

PUSTOVANA VUNA

Kod Branke smo imali priliku da vidimo još jednu tehniku koju možemo svrstati u stare zanate. To je pustovanje vune. Ova tehnika je veoma popularna u Rusiji, kao i u Mađarskoj, dok se kod nas njome stidljivo bavi svega nekoliko žena. Na veliko zadovoljstvo naše domaćice, za pustovanje se zainteresovala Gordana Stupar, te Branka sada ima ozbiljnu učenicu-naslednicu. Gordanu smo pitali otkud interesovanje za stare zanate?

BASF - Caramba-1068x172px

“Znam koji su mi koreni, znam odakle potičem, to kao prvo. Kao drugo, volim prirodne materijale i želela sam da naučim neki stari zanat. Pronašla sam Branku i sada imam odličnu učiteljicu za pustovanje vune. To je jedan veoma stari zanat, npr. prvo odelo je napravljeno od pustovane vune, a ne od tkanja. Svašta mogu da napravim od toga. Igračke za decu, za pse, torbe, papuče, podmetače itd.” – kaže Gordana.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja zimnice unosan posao?

Agrosaveti---Zensko-preduzetnistvo---Sabac---04

Gordana bi želela da u potpunosti ovlada ovim tehnikama kako bi i ona jednog dana mogla nekome da prenese stečeno znanje, a sve sa ciljem da doprinese očuvanju starih zanata. Ali, i ne samo to, žensko preduzetništvo svakako mogu biti i ovi stari zanati, jer se vrlo lako može spojiti tradicionalno sa modernim, dodaje Gordana.

VAŽNA SU UDRUŽENJA ŽENA

Položaj žena može se unaprediti njihovim većim umrežavanjem, razmenom iskustava, putovanjima, povezivanjem s pokrajinskim institucijama, kao i permanentnom edukacijom. Zato je važno pokrenuti projekte preko kojih će se finansirati takve inicijative.

“Mi smo došli na ideju da sve te žene koje se bave umetničkim zanatima, ili koje su poljoprivrednice te imaju neke svoje gotove proizvode, da ih spojimo. Da pokrenemo projekat Održivi razvoj u ruralnim područjima mačvanskog okruga. Cilj nam je da tako osnažimo te žene, koje zaista imaju šta da ponude. One tako doprinose maloj privredi na lokalu, tako se razvija selo i otvaraju nova radna mesta.” – kaže msc. Danijela Gavrić ispred projekta.

PROČITAJTE I...  Domaća proizvodnja i seoski turizam u selu Guberevac

Agrosaveti---Zensko-preduzetnistvo---Sabac---05

Nova radna mesta, jer one same sebe zapošljavaju i privređuju. Tako je uradila i Jelena Savić iz Šapca, koja godinama unazad po receptima svoje bake, za svoju porodicu priprema zimnicu. Međutim, od ove godine je rešila da sve to ponudi i tržištu. Kako nam je rekla, odziv je veoma dobar, jer ljudi zaista vole da jedu domaću hranu. Ono što je važno napomenuti, jeste da Jelena prerađuje svoj paradajz, svoju papriku, višnju, šljivu, jer je apsolutno bolje ponuditi finalni proizvod, nego prodati sirovinu otkupljivačima.

“Bili smo na jednom bazaru, gde sam izložila svoje proizvode. Npr. ovaj ajvar je napravljen samo od moje paprike, a to su ljudi prepoznali. Zapravo, ljudi su željni domaće, zdrave hrane, koja nema nikakvih veštačkih dodataka. Ja sam se tu prepoznala, pa ćemo videti gde će nas ova priča odvesti. Za sada imam dosta porudžbina, zadovoljna sam.” – kaže Jelena.

Ovo su samo neki od primera kako žensko preduzetništvo može da funkcioniše. Znamo da su naše domaćice vredne i maštovite, te i ovoga puta apelujemo da kupujete direktno od proizvođača koji su u svoje proizvode utisnuli puno truda, rada, ljubavi i zdravlja. A sve ovo samo dokazuje da žene sa sela mogu biti važna karika domaće privrede i održivog razvoja.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja domaće zimnice u selu Beljina

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime