Za nekoliko dana završava se žetva u Srbiji, a prinosi pšenice su zbog suše manji za oko 30% u odnosu na očekivane, kaže stručnjak za strna žita Miroslav Malešević, a sa njim se slaže predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut. Ove godine troškovi proizvodnje su višestruko porasli, pa se postavlja i pitanje zarade po sadašnjim otkupnim cenama.
Malešević kaže za Betu da će prinosi pšenice biti na nivou desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tone po hektaru. Međutim, kako dalje navodi, ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice manji, oko 2,5-3,5 tone po hektaru. Takođe, kaže i da su u južnom Banatu i Sremu prinosi veći od proseka. Malešević je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.
Imaćemo brašno slabijeg kvaliteta
Prema rečima Maleševića, usled suše i neblagovremene prihrane pšenice, zbog skupog mineralnog đubriva, pšenica je preskočila pojedine faze nalivanja zrna. Ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, ali biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. U prevodu, to znači da je zrno sitnije i da sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini. Zbog toga će brašno biti manjeg kvaliteta, jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo.
Zarada poljoprivrednika kao da je robijaš
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut se slaže sa Maleševićem da će rod pšenice biti za oko 30 posto manji i kaže da se očekuje prosek od 4,5-5 tona po hektaru. Kako dalje navodi, iako je cena ove godine veća od prethodnih, proizvođači, ipak, neće ni ove godine moći da zarade.
„Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmnjivanje zemljišta, ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika kao da je robijaš“, kaže Kleut i dodaje da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.
Kako dalje objašnjava, ukoliko ratari uspeju da prodaju pšenicu po 35 dinara, sa prinosom od 5 tona po hektaru mogu da zarade malo više od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru. Međutim, kako Kleut ističe, takvih proizvođača je malo. Svi ostali, čiji su prinosi niži, neće moći ni da pokriju troškove, a kamoli nešto da zarade, navodi Kleut.
Osim sa sušom, ratari su se ove godine borili i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, te prema rečima Kleuta ima i njiva gde je na pojedinim delovima pšenica potpuno uništena i gde je narastao samo korov, pa su prinosi i 1,5 tona po hektaru.
Izvor: Ekapija
