Zbog afričke kuge u Srbiji je uništeno oko 1,5 odsto svinja. Uvoz živih životinja je na istom nivou kao i prošle godine, ali je njihova cena porasla za 45 odsto. Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je cena svinjskog mesa u prodavicama maltene dostigla cenu kilograma ribe.
Epidemija afričke kuge izaziva bojazan da će ovoj grani stočarstva u Srbiji uskoro doći kraj, posebno zbog činjenice da je i pre širenja zarazne bolesti broj svinja godinama bio u konstantnom padu. Prema najnovijim podacima, u Srbiji je do sada zbog afričke kuge svinja eutanazirano 31.400 svinja, izjavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković i dodala da to i nije veliki broj budući da u zemlji ima oko dva i po miliona ovih životinja.
Kilogram svinjskog mesa najjeftiniji je u Vranju, oko 630 dinara, a najskuplji u Kragujevcu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici i Subotici, gde dostiže cenu od 800 dinara. U glavnom gradu kilogram ovog mesa košta oko 700 dinara, što je tek 50 dinara manje od najčešće cene ribe, a više od duplo skuplje od kilograma piletine.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije smatra da će svinjetina koja je u Evropi već poskupela za 30 do 40 odsto poskupeti i kod nas. Kaže da će taj rast pogurati nagore i cene drugih vrsta mesa jer će se koristiti kao zamena za svinjetinu. “Oni koji se bave prodajom svinjetine svakako će imati u vidu ekonomsku moć stanovništva. Cene će ići nagore, ali u razumnom nivou, imajući u vidu kontinuirani pad kupovne moći građana poslednjih šest meseci”, kaže Bojan Stanić.
Nije realno očekivati značajniji pad trgovačkih marži
Komentarišući zaradu trgovaca koju su monetarne vlasti ocenile kao previsoku, Stanić ističe da nije realno očekivati značajni pad marži. Kaže da ona može biti stvar pregovora samo kod osnovnih životnih namirnica.
“Kod tih artikala koji su najfrekventniji tu može biti pregovora, ali ne treba se previše oslanjati na to. Jer može doći do određenih nestašica kao što je bilo prošle godine kada je u pitanju mleko. I onda se taj trošak prebacuje na druge u lancu. A može povećati i uvoz, što će smanjiti potražnju za domaćim sirovinama”, rekao je Stanić. Napominje da, sa treće strane, kada se spuste cene dolazi do jačeg inflatornog pritiska koji opet padne na stanovništvo.
Od velikog izvoznika svinja do zavisnika od uvoza
Agrarni novinar i analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjskog, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, i da se Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.
„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo dva miliona i 700 hiljada grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 16 kilograma godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. To je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz „bebi bifa“ – 1992. izvoz je bio 30.000 tona a sada je 300 do 400 tona. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva i svinjama“, kaže Gulan za Danas.
