Zašto je hmelj nestao sa srpskih polja?

0
1005
Agrosaveti - Hmelj 01

Hmelj je jedan od četiri sastojka koji se koristi u proizvodnji piva. Sredinom prošlog veka u Srbiji se uzgajao na nepreglednim poljima – danas samo na dvadesetak hektara u Bačkom Petrovcu.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Na plantažama „DOO Petroveca“ iz Bačkog Petrovca ovih dana u toku je berba hmelja koji se ne baš tako davno samo u ovoj opštini proizvodio na površini od 1.300 hektara. Danas samo na dvadeset hektara. I ove sezone očekuju rod od petnaest tona.

Ovi, za sada jedini proizvođači hmelja u Srbiji, imaju planove da proizvodnju prošire na stotinu hektara. I pored brojnih problema sa kojima su suočeni su optimisti.

Adama Sultan 1120x180

Doktor Jan Kisgeci objašnjava razloge zbog kojih je proizvodnja hmelja u Srbiji u jednom momentu gotovo iščezla. „Došlo je do globalizacije pivarstva, jednostavno, kupovinom naših malih ili većih pivara mi smo izgubili naše tržište, odnosno veliki pivari su doneli svoju sirovinu i jednostavno smo mi tu stali, ali to ne znači da ćemo se mi sa tim pomiriti“, navodi Kisgeci.

Sufinansiranje zasada hmelja

A da se neće sa tim pomiriti uveravaju i u pokrajinskom sekreterijatu za poljoprivredu, gde su već uradili prve korake u revitalizaciji ove proizvodnje.

pylon galenika jan 023

Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, pozvao je sve proizvođače da iskoriste mogućnost i podignu zasade, koje će pokrajina sufinansirati.

PROČITAJTE I...  Opijumska dejstva maka ograničavaju proizvodnju

Podsticaji idu i do 70 procenata za mlade poljoprivrednike i za žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Što se sadnica tiče, mogu preko republičkog ministarstva da ostvare subvencije za nabavku sadnica“, objasnio je Petković.

KWS banner 728x90

Za podizanje jednog hektara hmeljarnika potrebno je obezbediti oko 50.000 evra. Tu je još i neophodan kombajn za preradu čija se cena kreće i do pola miliona evra a za sušaru još 150.000 evra ali i pored ovoga ohrabrujuće je da je cena hmelja na evropskom tržištu izuzetno povoljna pa za jedan kilogram ugovorene proizvodnje se plaća deset evra a u sušnim godinama i pet puta više.

Profitabilna ratarska kultura

Hmelj je višegodišnja biljka i pripada u najunosnije ratarske kulture. Višegodišnja je dvodomna biljka, što znači da se muške i ženske biljke morfološki razlikuju.

Gaji se da bi se proizvele ženske neoplođene cvasti koje izgledaju kao guste rese jajastog, valjkastog ili piramidalnog oblika (šišarke). Muške biljke nisu poželjne u zasadu jer se oplodnjom ženskih cvetova smanjuje njihova tehnološka vrednost.

PROČITAJTE I...  Najava manifestacije Prva brazda

Izvor: Agronews, RTS

Prethodni tekstSatelitsko praćenje orlova u kanjonu Uvca
Sledeći tekstVoćarska proizvodnja u Topoli

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime