Bez obzira na to čime se u životu bavili, žitelji šumadijske Topole, mahom većina njih, ostaje verna uglavnom porodičnoj proizvodnji voća, pa makar i najmanjoj. Oni mlađi ne odustaju od nje, sa željom da joj se pod starije dane više posvete i tako se nastavlja tradicija. Miroslav Jeftić upravo je jedan od takvih, mlađih proizvođača, koji u voćnjake svraća svakodnevno i posle redovnog posla kojim se bavi.
Miroslav je nažalost, među onim proizvođačima koje je u Šumadiji u avgustu zahvatio grad. Nije reč čak ni o malom nevremenu kaže, tako da se još sabira celokupna šteta i to na većini voćarskih kultura koje gaji.
Loših godina nažalost uvek ima i biće ih. I Miroslav kaže da kada se ovakve stvari dogode, najteže je manjim proizvođačima poput njega koji tek razvijaju proizvodnju. Ali sa druge strane gledano, opet baš ti manji proizvođači, nekako su i snalažljiviji u takvim situacijama, nego da je štetu pretrpela neka proizvodna kompanija.
Svetla tačka u ovoj proizvodnoj godini našeg domaćina su kaže ovogodišnje cene pojedinih voćarskih kultura, koje su bile bolje nego prošle godine. Kao i većina voćara iz kraja, ovogodišnje rodove i Miroslav je dao otkupljivačima.
Jedna od gorućih problematika voćara ovog kraja jeste i rascepkanost parcela, pa poput našeg domaćina, voćnjaci se nalaze na nekoliko lokacija. To dalje povlači problem navodnjavanja, te je došta voćara u kraju još uvek bez tih osnovnih sistema i oslanja se na kišu. Ipak i pored svega, Miroslav ne vidi da će ikada odustati od porodične proizvodnje voća.
Da. Voćarstvo u Šumadiji se prenosi generacijama. Miroslav je samo jedan od proizvođača koji od tog nasledstva neće odustati. Svestan je svakog rizika koji dolazi sa novom poljoprivrednom godinom, ali opet kaže, zar nije neizvestan i bilo koji drugi posao.
Opširnije pogledati u prilogu.
